Искрено о Харију Потеру
Ни једна књига у протеклим годинама није пожњела успех, као чувени серијал „Харија Потера“. Наводно дечије приче, писане од жене у Британији, под именом Џ.К. Роулинг, направиле су од ње једну од најбогатијих жена у свету. Написала је четири књиге (до 2003), последња је „Хари Потер и пехар ватре“, која је тежа од неких лаптоп компјутера. Њене књиге су се продале у више од тридесет милиона књига у целом свету.
Њен привлачни херој је Хари Потер, приглупо сироче, чији су родитељи убијени када је био веома мали, од стране једног злог чаробњака под именом Волдемор. Од овог сусрета, он има светлећи ожиљак у облику муње на челу. Подигнут је од стране глупих, сурових рођака (ујака и ујне) који су „Нормалци“, израз из књиге за не – чаробњаке, који не воле или не верују у магију и који су склони да прогоне оне који су магијом баве.
Харијева сага почиње са десет година, у књизи „Чаробњаков камен“ и он одраста помало у свакој књизи. Има четрнаест у најновијој књизи. Без улажења у све ситне детаље (који могу бити боље знани него Свето Писмо), Хари је спашен из свог суморног, постојања позивом да дође и присуствује „Хогвартовој Школи Вештичарења и Чаробњаштва.“ Одавде он улази у све врсте авантура, постепено изграђујући супротстављање злом чаробњаку, који му је убио родитеље.
Ове књиге се сматрају за дечије (прва је препоручена за узраст од осам до тринаест, а последња за децу од десет година), иако су добро написане и у њима уживају и одрасли такође. Проблем је у духовној природи ових књига. Нема много књига за децу који долазе до ума, где је главни јунак чаробњак (или чаробњак на обуци).
Једно је сигурно, магија је општа одлика у бајкама и фантазијама. Али било да причате о Гримовим бајкама (неке од њих су ужасно грозне), Чаробњаку из Оза, или другим уобичајеним причама, ипак постоји разлика. Обично су мађионичари и чаробњаци споредне улоге или чак зликовци, док су главни (Дороти, Снешко Белић, итд.) обично смртници који су или били жртве или су помагани од вештица.
Али Хари је јунак и чиатоци су позвани да се поистовете са њим. Ово је кључна разлика икао што ћемо видети касније. Магија је опасан посао, као што ће вам рећи свако ко се њоме бавио.Лично сам био умешан у магију и врачање најмање десет година, и стога верујем да сам квалификован да говорим о овом предмету са неким искуством и као стручњак.
Прилично изненађујуће неслагање се подигло у Телом Христовим, на тему књига Харија Потера. Ове књиге ЈЕСУ о магији и врачању. О томе, не може бити сумње. Спор у Цркви се води да ли ове књиге требају или не да буду у рукама Хришћанске деце.
Чак Колсон, који је високо поштовани јеванђелски аутор и говорник, запањио је многе када је претегнуо на страну Харија. Тврдио је да ове књиге нису опасне за децу, јер оне нису о магији у окултном смилу, већ се пре, како он каже, оне тичу „механичке магије“ која је средство књижевности.
Он изјављује да је магија у књигама о Потеру: „... чисто механичка, скоро супротстављена окултизму. То јест, Хари и његови пријатељи бацају чини, гледају у кристалне кугле и претварају се у животиње... али они не праве додир са натприродним светом... (То није) врста стварног вештичарења које осуђује Свето Писмо.“ (1)
Док Колсон не одређује прецизно свој термин механичке магије, он наговештава да је то нешто у смислу светлосних оружја, или путовања кроз време у смислу научне фантастике...“ фиктивни појам је направљен да намами читаоца и покрене га на радњу...“ и да представља део потпуно замишљеног универзума. Не налазим да је ово убедљиво. (Да будемо поштени према господину Колсону, он је касније повукао своју изјаву и сада саветује опрез у вези са Харијем).
Пре свега, део проблема је што мађичионари и вештице заиста постоје. Они БАЦАЈУ чини и гледају у кристалне кугле. Пар њих чак ради и на делу ликантропије (2) ... „промене облика у животиње. Према томе, нема ничег замишљеног у вези било које од ових ствари, сем у умовима Хришћана са главама у песку.
Друго, део проблема је одређивање оног шта јесте магија. То је термин који је стекао све могуће врсте значења у свести друштва. Новорођена беба може бити „магична.“ Иако може бити поетично рећи да је осмех ваше девојке магичан, оно што се догађа је да се „магија“ схвата као било шта, што може изазвати осећање страхопоштовања или чуда. Ово није прецизно.
Магија и магови
Онда, ту је присутна конфузија између стања магије (илузије) као она, којом се баве људи као Худини или Дејвид Коперфилд и „стварне“ магија. Из овог разлога, најозбиљнији делатници врачања више воле да бацају чини на стари, енглески начин, као „магови“, управо га на тај начин одвајајући, од извлачења зеца из шешира.
Чувени врач Алистер Кроули дефинисао је магију као „науку која изазива промену која се догађа саобразно вољи.“ Ово је врло широк појам. Очигледно, ако ја упалим светло у својој кући, ја сам изазвао промену која се догодила саобразно мојој вољи. Начин на који највећи део ученика на тему егзегезе Кроулијеве опаске говоре је да се то односи на узроковање „промене“, без коришћења обичних световних начина узрочности доступних свим људима.
Дефиниција из речника је „претпостављена уметност утицања на ток догађаја окултном контролом природе или духова,“ (3) Ова дефиниција је кључна за разумевање проблема са Харијем Потерм и са Колсоновом дефиницијом. Највећи део дефиниција магије укључују идеју окултизма и/или додира са духовима. Најчешће, духови су зли.
Хари је дете које је чаробњак у обуци. Шта је чаробњак? Опет, речник нам говори да је чаробњак „врачар, маг“ (4) СВАКИ од текстова о магији, чине врло јасним да је извор истинске магичне моћи у стварању споразума са духовима – злим духовима.
Други вид забуне која мора бити разјашњена је разлика између вештичарења и магије. Књиге о Потеру желе да је замагле, да помешају те две појаве, изражавајући уобичајену грешку у опажању. Те појаве нису једнаке, као што би вам свака припадница „WICCA“ –е, бела вештица одговорила. Неке вештице се баве магијом (ми јесмо), али неке нису.
Вештичарење као такво, популарно је схваћено ових дана као религија, паганска религија која укључује обожавање природних божанстава. Најчешће се оне посматрају као богиње и богови. Главна сврха најозбиљнијих вештица „WICCA“-е је преданост боговима или богињама њихове религије.
Ако се вештице баве магијом, то је обично једноставна разноврсност, бацања чини помоћу конца, свећа, разна „исцељења“. Ово се често назива „народна магија“ и врло је различита од церемонијалне магије, врсте која је обично повезана са чаробњацима и маговима. Народна магија се обично ради на „ограниченом буџету“ и прилично је једноставна. Често укључује ствари које су из природе. Ових дана, антрополози га називају „културални спиритизам.“
Магови, насупрот вештицама, често не обожавају ништа. Члан „WICCA“-е, који се бави магијом би могао и веровати у неке од биогова “WICCA”-е али највећи број чаробњака са којима имамо посла су или агностици или атеисти.
Обично, када неко мисли о магији или врачању, говоримо о „високој магији“ или „церемонијалној магији“. Церемонијална или висока магија, као што и име говори, обично укључује прилично сложене ритуале и доста времена, проучавања и припреме. Например, неки од ритуала које смо изводили као вештице, које су уједно и били церемонијални чаробњаци узели су више од шест месеци за припрему.
Вештице се МОЛЕ својим божанствима. Чаробњак ће се ретко молити некоме. Он или она ће заповедати! Магови верују у делотворност својих ритуалних дела. Он се не би молио да добије резултат више него што би се ја молио пре паљења светла, у нади да ћу добити струју. То није ствар вере, већ ствар „научне технологије“. Међутим, технологија иза магије је потпуно ментална, емоционална и демонска у природи.
Призивање
Колсон и други чине грешку у претпоставци да стварно не постоји такве ствари, као врсте магије описане у књигама о Потеру. Ово није потпуно тачно. Док неке од активности у књигама о Потеру, (играња Квидича, нпр.) су очигледно фантастичне, многе нису. Бројни Хришћани чак не схватају да постоје људи тамо негде, који су озбиљни врачари. Пошто претпостављају да је све то само машта, каква штета може настати уколико се чита о томе?
Као бившем чаробњаку, дозволите ми да вам објасним шта би симпатични Хари Потер морао да уради да стигне на место у коме је у књигама. Пустите ме да да вас проведем кроз један стварни магични обред укратко. Да би задобио моћ да чети, например, чаробњак мора да изведе одређени број ритуала. Он би морао да одреди која врста елементарне силе је укључена.
Летење или левитација би припадала елементу ВАЗДУХА. (7) Ово би одредило врсту одоре, тамјана, свећа, призива, талисмана или амајлија и ритуалних ствари које ће се користити. Једноставно речено, чаробњак мора користити све праве алатке и онда нацртати магични круг (8) и троугао манифестације. Они су обично цртани на поду, или положени у некој врсти тамјана, сумпора или креде.Чаробњак остаје у кругу. Постоје одрећени преписани бројеви свећа или пламених судова који се могу користити, зависно од система и књиге магије која се користи. Он би требао да носи одређену одору у боји... обично плаву или наранџасту за ваздух.
Био би снабдевен магичном палицом (ни слично штапићу са звездастом звездом на врху), јер су палице обично повезане са елементом ваздуха. Он би могао да има и мач, јер се често сматра да би ради опреза, требао би да имаш мач када радиш призивање. Са палицом или мачем, верује се да си можеш да наредиш духовима да те слушају.
Изазивање је позивање демона или ђина (арапски облик наше речи „геније“). Израз изазивање користи се да би се одвојио од другог облика уобичајене церемонијалне магије назване призивање. У магији, призивање је позивање бића које је више од тебе, као што је анђео или Бог. Веровали или не, постоје магијске књиге које укључују призивање архангела и ангела и приморавања да вас слушају. Наравно добром Ангелу не можете командовати врачањем. (9) Према томе, јасно је да би такви ангели били пали и зли. Изазивање се користи да се призивају бића нижа од човека, као демони . (10)
У стварности церемонија, (поред припреме) може узети доста времена. Чаробњак позива духа у „троугао манифестације.“ Овај триугао је нацртан или написан на поду, и дугачак је око метар са сваке стране. Ово је изазивање. Ту би се много тамјана изгорело, поготово што се верује да то даје духу, неку врсту материјалне основе којом ће се материјализовати. Циљ је да се постигне да се демон појави видљиво пред вама, али у облику који није исувише узнемиравајући осећањима чаробњака.
Погодба са демоном?
Једном када се демон појавио, чаробњак ће имати неку врсту талисмана (која би могао бити у облику неког медаљона или парче пергамента са неким рукописома на њему), којим ће подчинити демона својој вољи. Демон неће желети да се покори, тако да обично постоји дужи период прећења демону, машући мачем ка њему и изговарајући страшна проклетства ако не буде слушао.
Демон ће такође покушати да побегне или превари чаробњака да напусти круг. Ако би чаробњак искоралио ван круга у току ритуала, демон би имао права да га претвори у кашу и одвуче у пакао. (или негде слично бездану (11))
Друга ствар која би се могла догодити је да чаробњак уради нешто случајно, чиме би прекинуо целовитост круга (бришући нешто од креде или сумпора,итд), у том случају демон би могао да му учини шта год би пожелео.
То може потрајати некоико сати, али коначно ће демон одобрити чаробњакове захтеве. (12). Ово једноставно може укључити једноставно даровање моћи летења чаробњаку, или пунећи његов талисман моћима летења, тако да док год га он буде носио, може летети.
Онда је демон пуштен да се врати на своје место, са коначним заклињањем да обећа да му ништа неће учинити, једном када уклони круг. Претпоставља се да ће демони држати реч (??).
Ово је све засновано на детаљној збирци рубрика које, по мом искуству, демони или духови често само игноришу и искидају чаробњака на комаде. Највећи број чаробњака стварно верује да ће ова правила (као што је круг), држати демона подаље. Понекад ће демони дозволити чаробњаку ужива у овој обмани неко време, пре него га коначно сруче доле. Из тог разлога је највише СТВАРНИХ чаробњака које сам знао, завршило лоше. ВЕОМА лоше завршили.
Корак у Бездан
Оно што следи је стварно објашњење ритуалног магијског обреда који се завршио веома лоше. Маг је нацртао свој круг у гаражи након фарбања свих прозора у црно. Урадио је све ритуале описане раније и позвао је демона у троугао. Гаража је била испуњена смрадом и урлањем демона. Није био срећа што је затворен у кругу.
Након скоро четири сата проклињања и преклињања између демона и чаробњака, соба је постала веома мрачна. Није било светла сем свећа и језивих угљеног мириса. Саме линије креде на поду, које су оцртавале круг и троугао, изгледале су као да светлуцају у мраку. Демон изгледа да је ломио вољу чаробњака. Онда је одједном, телефон зазвонио!
Без размишљања, маг је искорачио из круга да се јави. Са страшним вриском, цело његово тело нестало је у стубу пламена, заједно са демоном. У тренутку, гаража је била потпуно празна, сем верујућег, престрављеног писара који је седео у углу и осећао печено људско месо. За чаробњака се никада више није чуло, а оставио је иза себе жену и дете. Крајња иронија те несреће је да у гаражи уопште није било телефона!
Смртоносна игра
Ово показује како демони НЕЋЕ играти по правилима и коко стварно смртоносна магија заиста може бити. Чаробњак би рекао да је његов несрећни друг одвучен у пакао заувек. Тврдња из Светог Писма би била да је послат у пакао због свог богохуљења. Највећи број чаробњака мисли да они могу постати као Бог. У најмању руку, верују да могу задобити бого-сличне моћи.
Овај ужас је „позадина“ иза слатког, малог Харија. Истински чаробњаштво или врачање не би у стварности дозволило да има уопште толико забаве, без пролажења корз поменуте ритуале. Ово је оно што би Хари Потер морао да научи на својо чаробњачкој академији Хогварту. Овде је место где појам „механичке магије“ долази. Људи као Господин Колсон желе да нам кажу да се ништа од овог не односи на Харија, јер је он РОЂЕН као чаробњак. Његови родитељи су чаробњаци. Према томе, он је до својих талената дошао природно. Он је природни чаробњак.
Постоји нешто истине у овоме. У стварном животу, да су Хријеви родитељи стварно били чаробњаци или магови, били би ђавоимани до костију. Имали би више демона, него што јевтини мотел има бубашваба. Због Изласка (Друге Књиге Мојсијеве) 20:5-6 (13), ови демони би прешли и у бебу Харија на рођењу. Он би заиста растао са (нат)природним склоностима за врачањем.
Међутим, уместо призивања свих ових демона са њиховим различитим моћима, он би их имао одмах након свог рођења. То је „згодно“, али то није нешто што бих желео да МОЈЕ дете жели.
У стварности, помагали смо неколико људи који су рођени баш под таквим колностима и који су били страшно мучени од демона, само зато што нису посебно ЖЕЛЕЛИ да се уплићу врачање и све одвратне ствари које коначно могу бити очекиване у таквим тежњама. Само је моћ Господа Исуса Христа могла да ослободи те људе.
Чињеница ствари је да не постоји таква ствар као што је „механичка магија“ у значењу у којем верујем да га користи Господин Колсон. То не може бити само оруђе, јер магија по дефиницији укључује и духовну компоненту. Насупрот светлосном оружју или временским машинама, магија доноси и филиозофски или чак теолошки поглед на свет. Ви би могли бити Хришћанин, Јевреј или Будиста и летети ракетом. Исто се не би могло рећи за магију.
Ти си оно што једеш!
Да се вратимо на тему разлика између магије и вештичарења, магија је суштински агностичка. Истински циљ сваког чаробњака је да постане сопствени бог. Нема места у погледу на свет хедног чаробњака за Бога владара. Овај магијски поглед на свет (14) посматра универзум као машину која дели услуге маговима као одговор за њихово извођење исправног ритуала.
То је у супротности са погледом на свет Светог Писма, у коме постоји Свемогући, Бог Владар, Којим не можемо манипулисати шармом. Овај Бог је Личност, не машина или безлична сила. У погледу Светог Писма, молимо се Богу и ако Он сматра да су наше молбе у складу са Његовом вољом, онда Он остварује.
Ово је моја главна брига у гледању ове деце која прождиру књиге о Харију Потеру. Било да одрасту или не у врачеве, они потапају себе у магијски поглед на свет, који се не слаже са Светим Писмом. Не можеш бити сопствени бог и у исто време обожавати Јединог, Истинитог Бога. Из овог разлога су ове књиге опасније, него што изгледају. Ти си оно што једеш, интелектуално и духовно.
Ако читаш књиге сличне књигама о Харију Потеру које рекламирају магијски поглед на универзум, доћи ћеш до стања када ћеш веровати у те ствари – постепено. Ова промена у веровањима ће бити једва приметна. Она ће цурити у твој ум као дим и пре него што будеш знао, постаће део твог размишљања.
Поврх тога, многи медији јављају да деца не читају само књиге о Потеру, они их поново ишчитавају опет и опет! Они ово раде јер се забављају, али зато и што налазе овај свет врачања и магије шармантним и као разоноду (обе речи са кореном у магији) и из разлога што се ПОИСТОВЕЋУЈУ са чаробњацима. Ово је саблазно као Хришћани који поново и поново, сем ако се наравно не хране самом Речи Божијом.
Књиге Харије Потера, заједно са најстрашнијим и фантастичнијим материјалом, представља универзум без Бога, онај у коме најмоћнији чаробњаци тријумфују. То су књиге у којим је јунак чаробњак који не показује ни један знак вере у Бога и не користи моћ молитве да победи зло. Ово НИЈЕ визија универзума који би родитељи Хришћани желели да усаде у своје дете... нити је „бела“ магија, прикладан одговор злу.
Џон Андреј Муреј, Хришћански учитељ у школи у Ралеју, приметио у новинама „USA TODAY“, да књиге о Потеру не садрже ни један доказ „високог моралног ауторитета.“ (15) Ово ствара врло морално збуњујући универзум за младе читаоце.
Неко би могао приметити да се ни Супермени, или други дечји јунаци старине, нису молили. Али разлика је да они нису користили ђавоља средства (ритуална магија, некромантија, итд.) да се бора са злом. Највећи део ових јунака су се борили са злом физичком моћи или интелигенцијом (колико год су они били натприродни). Њихова борба није била духовна. Харијеве битке су у природи духовне, било да аутор то признаје или не. Коришћењем врачања, он се бори са пожаром, сипајући бензин на њега!
Кључне разлике
Неки људи су питали: „које су разлике између ових књига и фантастичних дела Луиса (Нарниа књиге) или књиге Толкина?“ Па, постоје стварно три разлике. Пре свега, Луис је био Хришћанин, иако није био врста Хришћанина, које би многи евангелисти или фундаменталисти одобрили. Толкин је био побожни католик.
Шта год би ви могли осећати о Католицизму, оба ова аутора су дошла из снажне јудео-хришћанске позадине и постоји морална компонента у њиховим делима, иако су оне фантазија. (16) Фантазија, per se, није лоша. Лоша је само ако пропагира безбожни или „моћ чини суд“ поглед на свет.
Друга разлика је да наша култура и наш свет се променио невероватно од дана Толкина и Луиса. Тренутно, је наша омладина потопљена у култури која промовише зло, окултизам, похоту и моћ за сопствену корист. Магијски поглед на свет је свуда око њих.
Преноси се у Покемонима, телевизији, филмовим и музици. Критичније, преноси се и учионицама. Мислите о томе, имамо неколико главних ТВ емисија где су хероји вештице... (сетите се серија на Пинку...)
Наши млади људи пливају у мочвари духовне прљавштине, коју чак више не могу ни опазити. Чаесто је Бог одстрањен из њихових живота и занењен етосом моћи, насиља и само-задовољења – укратко, Сатанизмом. У 50-им и 60им такве идеје су биле довољно ретке, да су деца могла себи дозволити да буду изложена фантастичним причама које су рекламирале магију. То је било неуобичајена ствар. Данас, они су већ духовно токсично преоптерећени, само што живе у нашем друштву. Чудо је ако вило која млада особа очува своју веру. Они који то ураде биће пренаграђени.
Духовна похота?
Ово је разлика. Морал представљен у књигама о Потеру је против Бога и антихришћански. Још важније, животни стли магије представљен је као магија. Мало деце би сматрало магију тако привлачном, кад би знали да морају да се рву са сакривеним демоном да би га задобили; и чак и тада постоји добра шанса да буду преклани, пре краја ритуала.
И не само то, књиге недвосмислено вуку дуцу ка вештичарењу. „Ко не би изабрао живот вештице?“. Пита часопис „TIME” (17). Чак и праве, стварне „WICCA“ вештице су „очаране“ серијалом о Потеру, према наводима „Associated Press”-у. (18) Било шта што вештице могу налазити да је добро и очаравајуће, заслужује да се посматра са сумњом од стране озбиљних Хришћана.
Ово нас доводи до треће разлике. Књиге о Хари Потеру су препуњене са много више одређенијег, ужаснијег зла. Постоји огромна разлика између оног што су писали Луис и Толкин и онога шта деца читају у Хари Потеру.
Само један мали пример, замислите десетогодишњака да чита о:
1. животињском жртвовању мачке
2. не-чаробњаци као ви и ја (Нормалци) су описани као глупи, досадни, сурови ибескорисни (20)
3. моћ је коначни морални избор, без обзира на доброили зло (21)
4. крвава жртвовања (22)
5. одсецање руке живој особи ради ритуала (23)
6. кување оног што може изгледати као беба или живи фетус у казану (24)
7. могућа демонска поседнутост (25)
8. вукодлаци (26) и вампири (27)
9. враћање злог чаробњака из мртвих кроз проливање крви (28)
10. астрална пројекција или путовања (29)
11. бацање чини и левитације (30)
12. могућност да се претворите у животињу (31)
13. гледање у куглу и прорицање (32)
14. јунак (Хари) који лаже (33), краде (34), крши правила (35), вара преписујући домаћи другог ученика (36) (варање је добро у етици чаробњака (37))
15. одобрење астрологије (38)
16. уче се да људи могу постојати без својих душа (39)
17. општење са мртвима, душе мртвих живе у нама (40)
18. Хари узима дроге које мењају расположење (које су заправо СТВАРНЕ биљке, које користе шамани и вештице) (41)
19. коришћење „Руке Славе“, (42) језивог окултног предмета, заправо руке обешеног убице. Његови прсти су запаљени и горе као свеће. Рука је постављена у кући да би свако у кући био под утицајем чини
20. коришћење магијских чаролија (43)
21. вера да је смрт само „следећа велика авантура“ (44) (што може бити истина, ако сте били Хришћанин, али нико у овим књигама није исповедајући Хришћанин) За не – Хришћане као што је Хари, смрт је карта за пакао у једном правцу!
Ово су опасне, лажне идеје, нарочито за млађе особе. Мали покушај је учињен да се ове књиге чувају ван домашаја деце, која су млађа чак и од десет година!
Додатно, постоји снажна анти-породични притисак у књигама о Потеру. Као што је раније поменуто, Харијеви биолошки родитељи су били убијени. Поред њих, једина биолошка породица коју има, је ужасна. Харијев ујак, ујна и рођак, са којима живи су зли, себични и без љубави. Они су „Нормалци“ (не-врачари), који Харијев живот чине бедним због његових веровања и чак га приморавају да спава у клозету.
Харијеви пријатељи вештаци се појављују као веома привлачни, поред ових глупих чланова породице, који се могу видети као карикатуре „фундаменталистичких“ Хришћана. Уобичајени одрасли људи његове породице посматрају се као глупаци и немоћни, док су вештице и чаробњаци мудри и моћни. Какву поруку ово шаље деци о њиховим рођацима који можда не живе животе тако опчињавајуће, као што су насликани у тим књигама?
Неки од Хришћана који бране ове књиге тврде да неко никада не би могао да научи довољно, да се заиста бави магијом или врачањем, читајући их. Та врста изјаве би могла бита дана од некога ко је веома неупућен у врачање. Као бивши маг, могу рећи да би интелигентно дете могло научити велики део стварног магијског материјала.
Шта је још важније од тога – ове књиге пале, како је Луис назвао „духовну похоту“ за окултним знањем и моћи. Они кушау жељу да буду „мали богови“ и пуне дечију главу насиљем, крвавим жртвама и погледом на свет који је јасно анти-Хришћански. Да ли је то пожељно?
Нарочито када су књиге тако добро написане, да их деца читају опет и опет и практично их памте?
Нови филм Харија Потера долази и вероватно ће бити удружен уобичајеним маркетингом Холивуда (Harry Potter Happy Meals, etc) Већ постоје календари, фигурице јунака, итд. Ако су књиге било какав знак, ово би могао бити културни феномен који ће учинити да РАТОВИ ЗВЕЗДА неће моћи ни да се упореде! Родитељи треба да буду свесни колико је опасно штиво у тим књигама и да држе своје положаје храбро, ради љубави своје деце!
Напомене:
1 Chuck Colson, 11/2/1999 Breakpoint radio broadcast.
2 Ликантропија заузима старо и почасно место међу учењима магије и врачања. Вукодлак је најбољи пример ликантропије, али постоје и други. Највећи део култура Трећег Света које практикују шаманизам, имају следбенике који настоје (а понекад и успевају) у обликовању себе у животиње... медведе, вукове, гавране, итд
3 OXFORD DICTIONARY AND THESAURUS, US ed., 1996, p. 900
4 ibid., p. 1767
5 Гриморије су магијске књиге, често старе стотинама година. Крећу се од релативно друштвених попут "SACRED MAGIC OF ABRA MELIN THE MAGE", па до ужасних попут "THE BLACK PULLET."
6 Измишљена игра, која представља поло на летећим метлама.
7 Највише магова на Западу има четири елемента: Ваздух, Воду, Ватру и Земљу
8 Ово није исто са кругом "Wicca"-е. Сврха магијског круга је да држи предмете ВАН.
9 Hebr. 1:14 наводи да Анђели могу бити у служби "наследника спасења", т.ј. Хришћана, Православних Хришћана
10 Природњаци верују да су духови природе подељени у четири елемента. Ваздушни елемент био би силф..
11 Бездан је концепт ритуалне магије. То је место између две области на Дрвету Живота преко којих мораш прећи, да би постао "боголико биће". Ако не успеш, падаш у бездан, амбис, који је описан као место уништења, или место безумног страха и таме. У сваком случају, верује се да је душа мага потпуно уништена заувек.
12 У стварности, постоји велика сличност између типичне магијске церемоније као што је ова и римокатоличког обреда егзорцизма.
13 Ово је стих из Светог Писма који говори да се греси отаца преносе на децу. ово је посебно тачно у идолатрији.
14 "Straight Talk on Witnessing to the Occultist, Witch and New Ager,"
15 “Latest ...˜Harry Potter’ Book meets with Cautionary Response from Christians” by Art Toalston, Baptist Press, 7/13/2000.
16 Постоје Хришћани који би се запитали о правоверју Луиса и Толкин. Ниједан није био Православни Хришћанин. Луис је био Англиканац, иако многи од његових теолошких писања указују на снашно јеванђелско схватање и поглед. Овај текст нема намеру да улази у расправу о теологији Ц.С.Луиса. Довољно је рећи да је колико год су његова дела безазлена, приче о Харију Потеру су много, много горе
17 TIME, 9/20/1999.
18 “Potter Charms Modern-Day Witches” by Deepti Hajela, AP 1/30/2000.
19 Harry Potter and the Chamber of Secrets, p. 139.
20 Harry Potter and the Goblet of Fire, p. 33.
21 Harry Potter and the Philosopher’s Stone, p. 291.
22 Harry Potter and the Philosopher’s Stone, p. 656.
23 Ibid. p. 641.
24 Goblet of Fire, p.666. Пажљиво читање овог пасуса открива да је предмет сличан фетусу, које убачен у казан, заправо Лорд Волдемор. Међутим, многи млађи читаоци могу и да не схвате ово (ми нисмо у почетку и ипак и даље остаје изузетно узнемирујућа слика.
25 Goblet of Fire, p. 653-54.
26 Harry Potter and the Prisoner of Azkaban, p. p.345, 381.
27 Ibid., p.147.
28 Harry Potter and the Goblet of Fire, p. 463.
29 Ibid., pp. 667-669.
30 Ibid., pp. 344-45.
31 Ibid., p. 534.
32 Harry Potter and the Prisoner of Azkaban, p. 297
33 Sorcerer’s Stone, p. 292.
34 Harry Potter and the Chamber of Secrets, p. 165.
35 Prisoner of Azkaban, p.31.
36 Ibid., p. 146.
37 Goblet of Fire, p. 343.
38 Sorcerer’s Stone, p. 257.
39 Prisoner of Azkaban, p. 247.
40 Ibid., 427-428
41 Sorcerer’s Stone, p. 137, 286-87.
42 Prisoner of Azkaban, p. 52.
43 Ibid., p.118, 188.
44 Sorcerer’s Stone, p. 302.