„Шта ће човек дати у откуп за душу?“

Протојереј Дмитри Смирнов

 

Скоро сваки свештеник је у последње време био упитан од верника, да објасни, да ли је дозвољено да се прими терапија и лечење од ТВ исцелитеља.

У циљу да пронађемо одговор на ово важно питање, окренимо се књизи Требник, коју сваки свештеника поседује. У поглављу „Објављивање најважнијих правила Номоканона“ у делу „О маговима“, читамо: „Магови су они који ради користи призивају демоне, који и ако раде неке добре ствари, сви су гадне убице и клеветници (сви, чак и они који их призивају ради добрих дела, су магови,  убице, обмаљивачи)“. А даље: „Сви они који иду код магова и призивају духове или праве хороскопе, одлучени су од Светог Причешћа шест година, а они који позову исцелитеља у кућу, где се налази болесна особа, или из неког другог разлога, који бацају чини, одлучени су од Светог Причешћа пет година, јер је ово учињено уз помоћ демона.“

Изгледа да је све јасно. Али можемо чути оне, који сумњајући говоре: „Зашто савремене исцелитеље називају маговима?“ Отворимо „Комплетни Црквено-Словенски речник“, састављен од стране доктора Теологије, Оца Григорија Дијаченка. „Маг је онај који прави отрове, он је маг, чаробњак. Особа која баца чини против болести, истеривач... У древна времена магови су сматрани мудрацима, који поседују знање о тајним силама природе, небеским телима...“ Зар ова дефиниција не описује наше „чудотворце“, који се у потпуности откривају, током бројних интервјуа?

Други пацијенти су задивљени јер, након што исцелитељи учине нешто „чудесно“, они направе неки знак, који личи на крст. Погледајмо шта говори о томе, један од највећих Учитеља Цркве, Свети Јован Златоусти: „Ако у току тих дела, они призивају чак и Име Свете Тројице или моле Светитеље за помоћ, или ако праве знак крста, мораш побећи од њих и избегавати их на сваки начин.“

Али неки врачари говоре да имају предивне односе са Православном Црквом, да су исцељивали чак и свештенике! Тешко је поверати у ово: ниједан од служитеља олтара Божијег, није потврдио ово. Али чак и када би се ово десило, у Требнику, читамо: „Чак и ако свештеник чини ове мрачне вештине, неопходно је да се искључи из Цркве и у потпуности истера, у складу са 36 каноном Лаодикијског Сабора (364.година). Такође види 6 канон Трулског Сабора; 24, Анкирског; Каноне Светог Василија Великог 7, 65, 72, 81, 83; Светог Григорија Ниског 3;

Зар Црква нема Свету Тајну Миропомазања? Зар нам свештеник не говори да током Причешћа, примамо Свете Дарове ради „исцељења душе и тела“? А ако Бог не жели да нас исцели управо тог тренутка, иако има моћ да то уради (довољно је погледати Свето Писмо и историју Свете Цркве, да ли треба да одемо до других богова, других сила? Зар не верујемо у свемоћ Божију и љубав Његову према нама, заборављајући да нас је Он створио и Крв Своју пролио за нас? А многи су спремни да трче код Његових непријатеља ради лажног исцељења. Како лако људи постају издајници!

Да ли стварно циљ оправдава средства? Да ли је неопходно убити душу, ради телесног здравља? „Или шта ће човек дати у откуп за душу?“ – Значи, здравље по сваку цену? Ако је душа драгоценија од целокупног видљивог света, онда је вреднија и од привременог здравља тела!

У наша времена, чак и за тешке преступе против Закона Божијег, Црква не искључује своју заблуделу децу из заједнице, надајући да ће пробудити у нама, сразмерно осећање снисхођењем нашој духовној немоћи и незнању. Али показујући незахвалност и малу веру у Бога, сами протерујемо благодат Божију из наше душе и „наша кућа се оставља празна“.

Ми сами себе избацујемо из Тела Христовог, из Цркве, постајемо туђи Богу, гасимо последњи пламичак вере у нама; јер веровањем у „исцелитеље“, предајемо себе под њихову власт, без размишљања о природи њихове силе. Речено је: „Господу Богу свом поклањај се и Њему једино служи.“ (Матеј 4:10) Сем ако не долазе кроз чудесну помоћ Божију, сва исцељења се увек дешавају на штету душиног здравља, наносећи јој штету.

Још од древних времена, Црква је придавала велики значај томе, како човек верује и у кога верује. Васељенски Сабор или Арије? Праведни Свети Максим Исповедник или његови мучитељи? Лажна вера, вера која није у Истини, сједињује душу човека са неправдом!

Из тог разлога су јереси (искривљене вере), сматране од стране Светих Отаца за гори грех од крађе и блуда (Авва Агатон), јер јеретик „оставља Живог и Истинитог Бога и придружује се ђаволу и његовим анђелима“ (Отечник, Светог Епископа Игњатија).

Браћо и сестре, Православни Хришћани, пазимо наше душе као што нам је Господ заповедио: „Чувајте се да вас ко не превари.“ (Матеј 24:4), јер „ће изићи многи лажни пророци и превариће многе“(Матеј 24:11), „показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.“ (Матеј 24:24). Наравно, појављивање врачања, које никада раније није виђено, само је први знак ужасних догађаја, предсказаних у Јеванђељу.

 

„Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овог што ће се збити и стати пред Сином човечијим“ (Лука 21:36)