Активности монашких редова

 

Римокатолика у Русији уопште нема толико да би могли да из својих редова оснивају монашке редове. Зато се фратри и часне сестре доводе из иностранства, а метод прозелитског деловања им је каритативни рад", то јест куповина људских душа путем хуманитарне помоћи". Овде су наведени монашки редови који Русију користе као terra misionis".

 

ВЕРБИСТИ (SOCIETAS VERBI DIVINI - ДРУШТВО РИЈЕЧИ БОЖЈЕ (SVD)).

 

Овај ред је 1875. основао Арнолд Јансен у Холандији. Имају жупе у Тамбову, Вологди, Благовешченску, Новосибирску и Ир-кутску које су мисионарске. Имају Више католичко сјемениште, a y Москви раде са децом и омладином. Најпознатији фратар - вербиста је бискуп Мазур, Пољак, кога је папа поставио за администратора Источног Сибира. Иначе, студирао је и завршио МИСИОЛОГИЈУ на Грегоријанском универзитету у Риму. Папиним декретом од 10. новембра 2000. године одређен је за апостолског администратора области Карафуто. Карафутом је називан руски Сахалин у доба када је био под окупацијом Јапана! To је невиђен случај непоштовања територијалне целовитости једне земље. Мазурови мисионари су се разлетели по читавом Сибиру, и више се не либе да дају изјаве какву је дао жупник Јарослав Вишњевски на локалној телевизији Камчатке. Он је наиме, устврдио да се не зна да ли Русија била крштена у православљу или у католицизму".

У области Петропавсловска - Камчатског од куће до куће ишле су парохијанке жупника Вишњевског, и делиле римокатоличке књиге и молитве Фрањи Асишком, о чему је обавештен православни епископ области, преосвештени Игнатије.

У току свог путовања у Пољску, бискуп Мазур је истакао да жупници и часне сестре потребне његовој бискупији треба да доћу из Пољске. Надбискуп бјалисточки послао је 2001. два своја жупника у Сибир, a кармелићанке су се окренуле месту Усоље у Сибиру са циљем да тамо подигну самостан.

У току састанка Бискупске конференције Русије, Мазур је истакао да око 20% становништва области Иркутска (Пољаци, Немци, Белоруси и Украјинци с породицама) припадају папином стаду (иако попис ве-ли да их има свега 4%). Бискуп верује да ћe за десет година број католика порасти на 200 хиљада (очито, не путем природног прираштаја садашњих верника, него путем врбовања.) Мисионарима Ватикана је препоручено да у додиру са локалним живљем наглашавају кршћанску универзалност римокатолицизма, и избегавају изразе какви су ксендз (жупник) и костел (самостан), а да користе изразе које употребљавају православни - парох, манастир, итд.

 

ДОМИНИКАНЦИ.

 

Године 2000. имали су само један дом" у Санкт Петербургу. У Москви је тај дом затворен 1998. због недостатка братства. Главни циљ доминиканаца је деловање на руску интелигенцију. Према часопису који излази у Француској, Cretiennes en Marche" (66/2000.), брат Кшиштоф Бујак, члан петроградске заједнице доминиканаца, каже да им је пажња усмерена према академским установама. Њихова заједница катекумена све је већа, а састоји се како од донедавно некрштених Руса, тако и од (цитирамо):

Оних који су КРШТЕНИ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ БЕЗ ПРИПРЕМЕ И КОЈИМА ТРЕБА ДУБЉЕ КРШЋАНСКО ОБРАЗОВАЊЕ". Очекују да he ускоро имати прве редовнике Русе. На челу дружине је Американац Френк Сутхман, преко кога обилата новчана помоћ стиже из САД.

 

ЈЕЗУИТИ.

 

Контролишу рад Колеџа Томе Аквинског, на чијем челу се налази Октавио Вилчез Ландин, језуита из Мексика. У Новосибирску имају 26 студената ове школе. На челу бискупије Западног Сибира налази се језуита Јозеф Верт. У Новосибирску такође имају и осам новицијата, који се спремају да постану редовници. У Преображенску имају жупу која поседује телевизију и радио. Настоје да се убаце на државни Универзитет сибирске престонице.

 

ИНСТИТУТ БЛАЖЕНЕ ДЈЕВИЦЕ МАРИЈЕ (ЕНГЛЕСКЕ ДЈЕВИЦЕ").

 

Друштво које следи конституцију језуита. Часне сестре из Словачке раде са децом и одраслима" у Тјумењу, Тоболаку, итд.

 

КОНГРЕГАЦИЈА СВЕТЕ ЕЛИЗАБЕТЕ МАЏАРСКЕ.

 

Часне сестре имају свој конвент у Новосибирску и воде сиротиште.

 

КОНГРЕГАЦИЈА ПРЕСВЕТОГА ИСКУПИТЕЉА (РЕДЕМПТО-РИСТИ).

 

Редовници из Пољске у Омску, Кемерову, Оренбургу, итд. раде са омладином, организујући кампове под називом Градећи мостове".

 

МИСИЈСКЕ СЕСТРЕ СВЕТОГА САКРАМЕНТА.

 

Четири редовнице из Мексика раде са децом у Саратову.

 

МИСИЈСКЕ СЕСТРЕ СВЕТЕ ОБИТЕЉИ.

 

Раде у сиротиштима Сибира и Далеког Истока.

 

Уз њих, присутни су и Синови Безгрешног срца блажене Дјевице Марије", сестре орионисткиње (салезијанке Дон Боска), сестре Мајке Терезе од Калкуте" (имају сиротиште у Москви, у коме скупљају напуштену децу и преводе их у римокатолицизам), сестре светог Доминика (у Тамбову и Улан-Удеу, рад са децом и старијима; организују кампове за децу из сиромашних породица), Дјевице Светога Духа, Дјевице Исуса у Еухаристији, фрањевци (имају самостане у Москви, Санкт Петр-бургу и Калуги).

Фрањевци су нарочито активни. По писању часописа Светлост Еванђеља" (21/2001.), први фрањевци су у Русију дошли на позив надбискупа Кондрушевича да би се придружили оживљавању кршћанства у овој земљи жедној Бога. Фрањевци су основали и своју штампарију, да би одговорили на многобројне захтеве руске интелигенције. Раде са омладином, баве се духовним руковођењем и посећују болесне и затворенике.

И лаичке римокатоличке организације делују на територији Русије. Међу њима су нарочито активни Фоколари, Причест и ослобођење", као и Неокатекуменски пут, који отворено позива православне Хришћане да се причешћују и код римокатолика, и у пракси спроводи интеркомунију. (He заборавимо да су жупници у Шапцу и Ваљеву, Ђироламо Јакобучи и Драго Жумер, заговорници Неокатекуменског пута у шабачко-ваљевској епархији Србске Православне Цркве, и да баш они највише раде на мисионарењу" међу члановима православног народа Божјег.)

У закључку саопштења о папистичком прозелитизму у Русији, каже се: Сведочанство о томе да Ватикан жели да прошири своју мисију у Русији види се у скорој одлуци о измени црквених структура у Русији, досадашњих апостолских администратура, у бискупије, и претварање истих у црквене провинције", којима је на челу метрополита". Ако се овaj развој догађаја објасни појмовима православног канонског предања, може се рећи да је РИМ ПРОГЛАСИО ПОСТОЈАЊЕ РУСКЕ КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ КАО ЦРКВЕ ЗА РУСКЕ ГРАЂАНЕ СВИХ ЕТНИЧКИХ И КУЛТУРНИХ КОРЕНА. ОВАЈ КОРАК ПОКАЗУЈЕ ДА ЈЕ РИМ, ДЕЛАЈУЋИ ЈЕДНОСТРАНО И БЕЗ БИЛО КАКВОГ ДИЈАЛОГА СА ПРАВОСЛАВНОМ ЦРКВОМ, ТЕМЕЉНО ИЗМЕНИО ПРИРОДУ РИМОКАТОЛИЧКОГ ПРИСУСТВА У РУСИЈИ. ОСНИВАЊЕМ БИСКУПИЈА, КАТОЛИЧКА ЦРКВА У РУСИЈИ ПРЕСТАЛА ЈЕ ДА БУДЕ ПАСТОРАЛНА СТРУКТУРА КОЈА СЕ СТАРА О ЕТНИЧКИМ МАЊИНАМА ПОВЕЗАНИМ СА РИМОКАТОЛИЧКОМ ТРАДИЦИЈОМ И ПРОГЛАСИЛА СЕБЕ ЗА ЦРКВУ ЧИЈА ЈЕ УЛОГА ДА МИСИОНАРИ МЕЂУ СВИМ ЉУДИМА КОЈИ ЖИВЕ У РУСИЈИ.

ОВАЈ КОРАК РИМА HE САМО ДА ЈЕ ОНЕМОГУЋИО ДА СЕ У ДОГЛЕДНО ВРЕМЕ РЕШИ ПРОБЛЕМ  ПРОЗЕЛИТИЗМА, НЕГО ЈЕ СТВОРИО И СИСТЕМ ТАКМИЧЕЊА, TO ЈЕСТ СУКОБЉАВАЊА СА ПРАВОСЛАВНОМ ЦРКВОМ У ХРИШЋАНСКОМ СВЕДОЧЕЊУ ТАКО БИТНОМ ЗА ЦЕЛО РУСKO ДРУШТВО. СВЕ ОВО ЈЕ СВАКАКО ОСЛАБИЛО ЦЕЛОВИТОСТ И ЕФЕКТИВНОСТ СВЕДОЧЕЊА И НА ТАЈ НАЧИН ЈЕ УСМЕРЕНО ПРОТИВ ХРИСТИЈАНИЗАЦИЈЕ И УЦРКВЕНЕЊА  ЉУДИ.

УПРАВО ЈЕ TO РАЗЛОГ ЗАШТО ПОЛИТИКУ ВАТИКАНА ПРЕМА РУСИЈИ ВЕЋИНА НАШИХ СУГРАЂАНА СМАТРА КАДРОМ ДА ИЗАЗОВЕ ОЗБИЉНЕ ШТЕТЕ ПО ДУХОВНИ ЖИВОТ РУСКОГ НАРОДА".

 

 

 

< ^ >