Људи и богови као скотови

 

Не може човек, Теодуле, понизизти себе а да не понизи Бога свога, нити може понизити Бога а да не понизи себе. Искривљена мотика, ковачу поруга: замућен извор, мутан и поток. У незнабожним народима понижени су и људи и богови до скотова. Људи су клани и сагоревани као стока на жртву, злим боговима, а змије, бикови, мајмуни и тице обожавани су као прави богови. Од овога се ретко могао наћи изузетак. Земља најдубље философије на свету, најсуптилније психологије и  највећих људских напора, интелектуалних, интуитивних и моралних, Индија је кипела и пенушала се  од многобожачких заблуда, не мање него мрачни Египат и површна Јелада, или грозна Сирија и Халдеја.

Нигде се људи нису могли уздићи до сазнања о једном свемоћном и човекољубивом Богу. Ако се где и засветлуцала вера у таквога Бога, одмах му се стварао  равномоћан противник, бог неморала и рушења, злотвор и ненавидник људи, пред ким су се бедни људи морали откупљивати  великим жртвама. Тако се у Индији јавља Шива бог рушења, као равноправан члан триплета: Вишну, Брама и Шива. 

У Египту су Озирис и Изис у завади због злочина над Хорусом.

У Јелади Зевс је често немоћан пред читавом гангом неморалних и  пакосних божанстава. Једва успева да се одржи на власти и интрига циганије олимпијске.

У Персији Ормузд води љуту борбу против свог супарника Аримана.

У Сирији чудовишни Молох ненасито гута људе као жртве.

На америчком континенту и по острвима Тихог океана слична су божанства са сличним апетитом. Обожавање змија општа је појава код свих незнабожниох народа. Онај што се кроз змију јавио праматери Еви, успео је с Божјим попуштањем да се наметне роду човечјем као неопходно божанство. Он је научио људе мађијама и враџбинама. Сам понижен, он је чинио све да понизи Бога и људе.

Људи су примали злобна внушенија змије преисподње, и заволели су мрак више него светлост, лаж више него истину, враџбине више него добра дела; поверовали су више у жртве него у милост, и у камене и дрвене идоле више него у Бога свемогућега, и у змије и друге скотове више него у свога јединога Творца и Оца.

У неким народима људи су уздизани (ако је то уздизање) у ред богова, нарочито владари и хероји. Јер није било нигде неког многобожног пантеона, коме се нису могли додавати нови богови. Гомила ђубрета не протествује кад му се ново ђубре додаје. Само истина не трпи додавања и одузимања. Тако су неки ћесари у Риму проглашавани од Сената за богове, и унети у пантеон римски. Богдихан, цар кинески, сматран је од увек као син неба, као божанство. Микадо у Јапануи до сада се сматра божанстом и божанског порекла.

И многи знаменити самураји, као родољуби, уврштени су у богове, са храмовима и жртвоприношењем над њиховим гробовима. Па иако обоготворење људи изгледа нешто боље него обоготворење змија, ипак је и оно као и ово све од оца сваке лажи и сваког насиља. Све је срачунато и упућено на помрачење људског ума, на развраћање срца и на злочин;у крајњој линији на очајање и лудило свега човечанства.

И заиста у време појаве Месије у свету, свет је личио на тамницу и лудницу; не само личио, него био баш права тамница очајника и болница сумашедших.. Сав је свет у злу лежао. А за бољи свет се није знало. Јер ни индијска Нирвана, ни јелински Хадес нису били очајним људима никаква утеха.

Зато су и говорили неки јелински философи, сагласно са сибилима, пророчицама римским: Само неки бог може спасти свет.

 

 

 

< ^ >