Православно Хришћанство Православље

 

Бог је открио истину људима и није их оставио без пута којим они могу да достигну Истину, живећи и умирући за њу. Људима је дат велики и неовоземаљски дар - дар Хришћанства.

Хришћанство је жива веза између Бога и човека који верује и нада се у Бога.

Хришћанска вера и нада у Бога јесте сила коју не може да победи ни пакао. Хришћанска вера је жива заједница оних који чезну за Истином Божијом, који чезну за Богом у Његовој пуноти. Јединство и сабрање Хришћана у хришћанској вери јесте Црква - заједница Бога и човека коју је Христос дошао да ост-вари. Сама реч "Црква" управо и значи - заједница.

Да бисмо почели да разумевамо такву тајну као што је Црква - коју је Бог даровао људима за духовно усавршавање и спасење - морамо претходно потпуно одбацити сваку пред-идеју о томе шта реч "Црква" значи у њеној модерној употреби. То морамо учинити, јер у овом времену свеопштих религијских по-дела и разградње ми имамо потпуно погрешну слику о томе шта је то Црква.

Црква Христова није пука земаљска институција. Црква Христова је Тело које се састоји од људи који верују, исповедају и клањају се Богу Живоме. Хришћанска Црква, онако како је изворно схватана од њеног почетка, састоји се од два неразделива дела: Цркве у овом свету и Цркве на Небесима, у Царству Божијем. У Хришћанству нема поделе на земаљску и небеску стварност. Земаљска Црква управо из тог свог јединства са небеском Црквом непрестано прима благодат и управо то јединство јесте оно што омогућује људима непосредно општење са Богом и Царством Божијим.

Земаљска Црква (Црква у овом свету) јесте заједница верних који се заједнички боре и заједнички страдају за Христа. Небеска Црква јесте заједница на Небесима којој припадају они Хришћани који успешно завршише своју земаљску борбу и достигоше до Христа.

Обе Цркве јесу Једна Црква у којој се узајамно прожимају овај свет и Царство Божије. После Свог Васкрсења, Христос је, пред Своје Вазнесење на небо, рекао апостолима:

"Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа" (Мт. 28,19).

Апостоли и други ученици Христови су, после, Вазнесења Христовог, из Јерусалима отишли на све четири стране света да би свему свету проповедали истину Христову: апостоли Петар и Павле су проповедали Христа у Грчкој и Риму, апостол Марко у Етиопији, апостол Тома у Индији, апостол Андреј у Русији и Румунији, Аристовул у Енглеској. Будући у једном уму и једној души, учили су једној Вери и једној Истини.

Тако је, у апостолска времена, била установљена Црква Христова. Једна од најбоље чуваних тајни коју овај свет упорно скрива од људи јесте чињеница да та и таква изворна Црква, поз-ата као Православна Црква, још увек постоји и да данас још увек чува тај древни и изворни, апостолски и неовоземаљски дух ране Цркве. Чак и у ова последња времена, Православна Црква још увек чува изворно богослужење и учење Цркве Христове, онакве каква је она била на почетку. Разлог због кога је Православна Црква Христова преживела готово две хиљаде година до данас и живеће до краја времена јесте то што Божија Истина, која је у њој, надилази простор и време.

Циљ Цркве јесте да сједињује сваког човека понаособ и заједно све људе са Богом у духовну и вечну заједницу која надилази телесну смрт. Циљ Цркве је да открива вечни живот људима, да даје чврсте доказе тог живота, да стварно и видиво пројављује хришћанску веру, да изграђује темеље и зидове, свод и кров те вере, да изнутра уређује и украшава храм те вере.

Зраци духовнога света и данас просијавају кроз сваку реч Светога Пи-сма као што су сијали током читаве двехиљадегодишње историје Цркве. Хришћанство је широм отворило врата Царства Божијег, и то у толикој мери да га је већ погрешно и даље звати "религијом", будући да то може навести људе да бркају богоустановљено Хришћанство са човекоустановљеним религијским институцијама овога света.

Хришћанство је Откривење, Божије Откривење онима који љубе Истину Божију, истинољупцима Божијим. [1]

 

 


[1] Свети владика Николај (Велимировић), Пролог, стр. 239

 

 

 

ПретходнаНазадСледећа