Шта кажу "научници"?

 

Поучени од стране модерних психолога, који за душу не маре, и педагога, који ништа не знају о правом, побожном васитању деце, савременици рукоблудије сматрају "природном" појавом која се код деце уочава веома рано, а у доба пубертета, кад се полност развија, она је здрав начин олакшавања "сексуалних тензија".

Двоје "учених" српских психолога младости (Војислав Јовановић и Марија Јовановић у књизи "Иза затворених врата"), оповргавајући швајцарског лекара Тисоа који је крајем прошлог столећа тврдио да мастурбација оставља озбиљне последице по младалачку психу, веле да је ова страст сасвим "природна појава", а за њене штетне последице криви су родитељи који " бдију над дететом и његовим понашањем настојећи да га спрече у мастурбацији" (тим речима!). Дечак Мићко, чији случај ови "лекари душа" описују, каже да је читао како је рукоблудије у "пубертету нормална појава" и да његов друг Влада, због сврје "темпераментности", мора да се "празни" 2-3 пута дневно. Њему је речено да "мастурбација није штетна за здравље", ако је повремена. Међутим, ако је честа, она чини да се дечаци повлаче у себе, чак не смеју да ступе у додир са девојчицама што је, тврде Јовановићи, "велика препрека за дечаке у испољавању и доживљавању полног нагона".[1]

Даље ови "стручњаци" наводе још неколико случајева девојачког и младићког рукоблудија, при чему се углавном јављало осећање кривице (очит знак да савест од Бога дата свакоме није ћутала). Јовановићи су се из петних жила упињали да докажу да "нема разлога за страх" ... Када бисмо били следбеници мудрости овога света, која је пред Господом лудост, понуђено "научно решење" би нам изгледало "логично": рукоблудије је вид олакшања који је увод у "прави" полни однос; и једно и друго је "легитимно" упражњавање онога што нам налажу "нагони". Међутим, исгинска животворна наука, наука Цркве, јасно нам ставља до знања да је блуд - блуд, и да сваки хришћанин мора да се свим средсгвима бори против његових пројава.


 

[1] Кад смо већ код, надри-научницима омиљене, речи "нагон", којом се објашњава и правда сваки грех и страст, треба указати и на њено првобитно значење. У "Рјечнику" Вука Караџића она је значила терање свиња преко Саве ради продаје у Аустрији. Онај ко повлађује својим "нагонима" повлађује гадаринској свињи своје палости, зар не?

 

 

 

< ^ >