Начини борбе против ове страсти

 

Па добро, како се борити против рукоблудија? Испунењем Божијих заповести, по ре-чи Псалмопојца: "Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим ријечима" (Пс. 118,9). Пре свега, главни извор чистоте и спасења је Црква Божја, коју је Господ снабдео Светим Тајнама и Светим Врлинама, тим неопходним оружјима у борби за вечни живот, а против греха, смрти и ђавола. Свето Причешће, тај, по Светом Игњатију Богоносцу, "лек бесмртности", источник је снаге и мужанства неопходних за борбу са страстима. Покајање и исповест очишћују душу од магле нечистих по-хота и припремају је за примање свесилне благодати Божје. Пост, помоћу кога се, по речи самог Христа, побеђује и изгони сав род ђавољи, такође је неопходан у борби са овом страшћу.

Треба осетити сву немоћ своје пале природе, и молитвено вапити Богу за помоћ: својим снагама немогуће је одолети искушењима.[1] Када нас нападну блудне помисли, треба у себи оживљавати страх Божји знајући да се од Господа не може сакрити ни најскривенија помисао срца. Треба се сетити да смо се у Светом Крштењу одрекли Сатане и злих дела његових да смо се у чистоти и чедности Богу обећали, да примамо у Светом Причешћу само Тело и Крв Сина Божијег: па зар ми, прах и пепео кога је Господ удостојио толике благодати, да својим срамним и богомрским страстима ту Крв и Тело ружимо, угледајући се на Јуду издајника? Наша тела су храмови Божји, а ко наружи храм Божји, биће одговоран Богу (I Кор. 3, 17).

Душу своју морамо чувати од нечистих помисли, сећајући се онога срама који ћемо осетити на Страшном суду кад се мисли и дела наша откривају пред Христом, ангелима и свецима, пред свим људима од Адама до краја света.

Молитва је силно оружје у боју за чистоту. Свети Максим Исповедник вели да је, у току насртаја похоте, корисна употреба стихова псаламских у којима душа вапије Богу за помоћ (рецимо: "радости моја, избави ме од оних који ме окружују" (Пс. 32,7)).

Свети Оци су препоручивали и молитвено обраћање оним подвижницима и мученицима који су се истакли у борби иротив блудне страсти (Свети: Мојсеј Мурин, Мојсеј Угрин; Методије Цариградски, Јован Многострадални, Философ, Нон Илиопољски, Андрија Јуродиви; Свете: Марија Египћанка, мученица Томаида, преподобномученица Евдокија, Таиса, Пелагија, итд.) Наша је молитва и труд, а победа је Господња.

Треба од себе уклањати и све поводе блудне страсти; авва Исаија каже да су то: празнословље, сујета, много спавање, склоност ка претерано украшеном одевању, као и преједање. Мора се избегавати гледање и слушање свега што изазива страст: разговора, ТВ и радио емисија које наводе на похоту, а нарочито читање порнографске литературе. По могућству уклањајмо се и од бестидног друштва, посебно супротног пола, јер је, како кажу Оци, нечистота у "страсном додиривању свога и туђег тела, у смеху и слободном понашању према другима".

Чување смерности је неопходно јер је смерносг тврђава чистоте.[2]

Наше доба је тешко: изгубио се стид, тај природни штит против греха, и дошло се до дна развраћености. Па ипак, у борби с демоном блуда увек треба да знамо каква нас награда чека на небесима ако одолимо искушењу телесности, трулежне и осуђене на распадање. Наша љубав према Богу и Царству Божијем увек мора бити на првом месту. "Љубав" према пролазном, пропадивом, свагда је лажна и развратна: она нас гура у вечну смрт.

У борбу се мора ступити одмах, још овога часа, знајући да је рукоблудије грех који, ако није покајан, води у погибао. Свети Павле га пореди са гресима блуда, идолопоклонсгва, прељубе и мужеложништва (хомосексуализма) и многим другим неправдама људским чији је крај погибао вечни (1 Кор. 5:9).


 

[1] Свети Јован Лествичвик је говорио: "Благи Господ показује и у томе своју велику бригу за нас, што бесрамност женског пола обуздава стидом, као неком уздом. Јер кад би жене саме ишле мушкарцима, ниједан се човек не би спасао". А где смо сад? - Где год да смо, опомињимо се заповести Господњих, кајмо се и поправљајмо! То је једини пут спасења. 

[2] Тежња за чистотом основна је тежња Хришћанина: у чистоти обитава Господ Пречисти. Зато се Свети Цар Давид и молио: "Срце чисто саздај у мени, Боже, и дух прав обнови у мени" (Пс. 51,10). Када наступе искушења, треба се молити усрдније - и она ће одступити. Међутим, чак и ако се деси да човек погреши, он не сме да пада у очај; предајући се Богу и кајући се, он треба да се исповеди пред свештеником и да продужи борбу. У обрачуну са овом страшћу важно је и јачање сопствене воље, којим се одолева ђаволовим понудама. Треба се вежбати у том јачању одрицањем од пушења, алкохола, преједања; језик уздржавати од псовки и срамотних речи. То није вежбање које тренутно даје резултате: морамо бити постојани и трезвени, имало помало крепити своју душу, подизати је из блата сластољубивих навика и раслабљености. Борба са самим собом, знали су још у антици, највеће је херојство - ко је победио себе, победио је најупорнијег "непријатеља" (наравно, огреховљеног себе, себе које се противи Христу): духом Божијим он је савладао плотске похоте, Христом срушио идоле самољубља, Православљем одолео незнабоштву, Истоком, Сивом Божијим, запад таме греховне.

 

 

 

 

<  ^  >