Реч на крају књиге

 

Није лако бити млад човек данас. Са свих страна окружен бесмислом, лишен јерархије вредности и начина на који би стварност могла да се оцени, без будућности, уплашен крвавим, сатанским збивањима оног што се назива "светска политика", млад човек, поготову ако нема никакав осећај Бога и вечности, стоји збуњен пред лицем времена, и не зна куда да се дене. Потписник ових редова се сећа страшног детаља из своје, не баш тако давне, младости: једна од девојака коју је из виђења знао ушла је у свет блуда на журци на којој се, скоро случајно, нашла.

Кад јој је било предложено да згази образ, рекла је, скрхано: "Зашто не ? Ионако ћемо сви изгинути у неком нуклеарном рату... Бар да окусимо уживања"... За веома кратко време, та девојка је изгубила младост и све-жину, и постала бледа, уморна, утварна... Човек је пало и пропало биће, овакав какав јесте, без Христа: њему је много лакше да иде линијом мањег отпора, котрљајући се низбрдо, него да се пење уз планину подвига, на чијем врху чека Најлепши од синова људских, Син Дјеве Марије.

После првог издања књижице "Младост и страсти", било је неколико представљања исте у Београду. Учествовали су прота Љуба Петровић и свештеник Вајо Јовић из цркве Светог Александра Невског, г. Небојша Крстић и аутор.

Представљања су се увек завршавала занимљивим питањима присутних, од којих ћемо на нека, овде, на крају књижице, одговорити, укратко анализирајући појмове који се користе кад се описује "ars amatoria" ("вештина љубави") код данашњих младих људи.

 

Сналажљивост

 

Под тим се подразумева способност да се особа супротног пола заведе, повуче за нос, искористи и осгави. То је последица општег хохштаплераја, лицемерја и поквареносги данашњег друштва, у коме се граби и на подао начин стиче скоро све - почев од места у аутобусу и трамвају, преко запоспења на основу "везе", до згртања новца криминалом и аморалним поступцима. Међу младима, на жалост и најмлађима, најпопуларнији су они "сналажљиви". Треба јасно рећи: у данашње доба, доба општег, озакоњеног безкоња, кад је и држава постала анти-држава, организована ради пљачке и унесрећења својих држављана, није нимало тешко бити "сналажљив": довољно је продати душу ђаволу.

Лако је "збарити рибу" и оставити је, поспе злоупотребе: али, та "риба" је жива душа, чија патња и бол ће кад - тад, стићи преваранта и хохштаплера. Шта човеку вреди вожња у скупим колима, украденим или на непоштен начин стеченим, ако у тим колима погине? Ђаво је, због своје "сналажљивости", од светлог ангела постао тамни Сатана: па шта вреди човеку ако читав свет добије, а душу своју упропасти и оде у вечну муку? Вечну, читаоче. Бог сваком даје прилику да бира: Њега, Нежног Оца, или злотворног оца лажи, мучитеља и прогонитеља... Треба се "сналазити" на свом спасењу, а не на пропасти себе и ближњих.

 

Храброст

 

Храброст није агресивност и искључивост, него смиреност и љубав са трпљењем. Смиреност и трпљење чуда постижу: колико је смирених жена спасило бракове угрожене од стране мужа-пијанца или коцкара (сетимо се приче "Први пут са оцем на јутрење" Лазе Лазаревића)! Само ако је осећање према особи супротног пола прожето спремношћу да се за њу жртвујемо - тек тада може бити речи о љубави. А за жртву је потребна храброст...

 

Бити задовољан

 

Човек може да буде задовољан на нивоу свиње (пун желудац, пуно пара, пун фрижидер, пуно "партнера") и на нивоу боголикости своје (срце пуно Христа, које сваком жели радост спасења). Кад се једе много слаткиша, кваре се зуби: задовољство неумерености плаћа се зубобољом и крвљу приликом стоматолошке интервенције.

По Светом Максиму Исповеднику, Господ је потомцима палог Адама свако зе-маљско задовољство ограничио неким уразум-љујућим болом, упозоравајући их тако да је Царство Небеско коначни смисао нашег земаљског постојања. Какво је, дакле, задовољство у блуду ако оно касније изазива мучна осећања кривице, срушености, неиспуњености и слабости? Какво је то задовољство ако жену шаље на сто за абортусе, а мушкарца чини смушеним женскарошем, неодговорним и феминизованим слабовољком?

 

Проћи добро

 

Приграбити што вшпе за себе, на лак, непоштен начин доћи до користи: такво добро на крају увек буде зло. До доброг циља се стиже само светим средствима. Грамзивост је после-дица хедонистичког, уживалачког атеизма данашњице, којој је бог - трбух. Наши стари су говорили: "Нећу да се грешим, треба ми мрети". Народна песма вели да, кад човек умире, он пред Господа износи само "скрштене беле руке и праведна дела своја"... Ко год је на подлачки начин дошао до имовине, изгубио ју је; ко год је подлачки дошао до "љубави", изгубио ју је.

 

Бити луд

 

"Бити луд" за много значи бити добар и не користити све "што живот пружа". Бити луд значи битри поштен, скроман, обазрив према другима; праштати, смиривати се, сматрати сва-ког бољим од себе...

Ми смо луди Христа ради, вели на једном месту Апостол Павле. А зашто смо "луди"? Зато што знамо да ћемо, по милости Христовој, ако останемо у "лудилу" побожности, поштења и доброте стићи у Небески Јерусалим, нашу вечну Отаџбину и Очевину. Вечну, читаоче.

 

"Фрајер"

 

Фрајер је "прави мушкарац" који има везе с великим бројем женских особа, онај који вара своју супругу и другом отима жену/девојку. Овакав "прави мушкарац", под кшпом проклетстава особа које је преварио, мора да страда. Народна песма каже да, кад преварена девојка уздахне и прокуне, то се до неба чује. Ако претходно не изгубе живот, "фрајери" у старости постану дрљаве и одвратне старкеље, које ни најрођенији неће да погледају. Ако ступе у брак, па добију женску децу, често им се дешава да њихову децу неко упропасти као што су они туђу.

 

"Супер-женска"

 

Има "имиџ" који се састоји у изазовном и саблажњивом облачењу и понашању. Циљ: што више мушких уздаха и погледа. У исти мах, страшна ароганција и надувеност. Не треба се чудити што овакво понашање најчешће доведе до неког насилног чина према женској особи која га упражњава: Сатана не чека много да понизи и упропасти овакве горде несретнице.

 

Бити неко и нешто

 

Човек је, исповеда Црква, Божјом љубављу створен ни из чега. Без Бога и Љубави Ње-гове, он је ништа, ма какве дипломе имао и ма какве титуле качио на себе. Сети се, читаоче, великих освајача: Александра Македонског, Ју-лија Цезара, Наполеона... Кад су умрли, било им је досга два метра земље. "Нетко бјеше Страхињићу бане", каже народна песма о ви-тезу који је био неко зато што је био човек; а за празнодушног и аморалног отимача, ма какав социјални статус да има, Срби су говорили да је ништак.

 

 

Трудноћа

 

Нормални људи су трудноћу доживљавали као благослов, па се за бремениту жену говорило да је у благословеном стању. Данас се за трудноћу вели да је "грешка", настала из "непажње". Зато смо стигли дотле да су Србима пси, "кућни љубимци" по становима (нарочито у Београду) милији од деце. "Ој, кукавно Србство угашено", заплакао би Његош.

 

Брак

 

За већину данашњих људи, брак је ин-ституција интереса: економског, сексуалног, итд. За православне, брак је Божја установа. "Волети неког значи видети га онаквим каквим га је Бог замислио, а родитељи га таквим нису учинили", говорила је руска песникиња Цветајева. Брак је, за православне, пут ка Царству Небеском. За сваког Гладног и жедног љубави, избор између једног и другог, "интересног" и мистичког, схватања брачне заједнице је једноставан.

 

Абортус

 

Било је, на нашим трибинама, неколико питања о абортусу - да ли се сме учинити кад се установи да је дете у утроби наказа или да ће бити болесно, да ли се сме учинити ако родитељи немају пара да издржавају потомство... Не сме се учинити: човек није Бог да суди ко треба да живи, а ко не. Ако се не роди здраво дете, то је крст који Господ шаље родитељима да би им спасао душу; ко тај крст изнесе до краја, спасиће се. Убијати, пак, децу због сиромаштва - то је сатанска логика. По њој би требало побити све "некорисне" чланове друштва - од душевних болесника до пензионера. Сачувај нас Боже од те врсте безумног "умовања"!

 

Волети

 

Многим речима је данас угрожен смисао, али глагол "волети" и даље зрачи непорециво. Свако од нас жели да воли и буде вољен. А то, понављамо, јесте спремност на жртву. "Рећи неком:"Волим те!", значи рећи му: "Ти никад нећеш умрети!", каже митрополит Антоније Блум. Волети значи надићи смрт Оним Који је извор Љубави и Васкрсења - Христом! Зар неће муж који се угледа на Христа бити спреман да се одриче себе да би његова супруга живела заштићено и благословено? Зар неће супруга која се у послушности угледа на Цркву бити спремна да жртвује своју вољу, смерно је полажући на олтар узајамне љубави ("Одувек сам тражила мушкарца достојног да му се потчиним", рекла је трагична америчка песникиња Силвија Плат)?

Драги брате читаоче! Драга сестро читатељко! Брат сте ми и сестра по Христу, Вечитој Младости човека и света, коме заједно стремимо, причешћујући се Његовим Телом и Крвљу и хитајући да стекнемо Његову најбожанскију карактеристику: свето смирење, постајући свесни своје слабости и немоћи и силе и свемоћи Божије.

Јесте, ми живимо у претешко време, кад су све вредности "превредноване" (Ниче) и кад је све свето и честито погажено и попљувано... Јесте, имамо породицу која се распада, школу која углавном заглупљује, негирајући основне Божје Истине (а највећа Истина: ти и ја, он и она, ми и ви, позвани смо да од грудви блата постанемо деца Божја), друштво и државу који подсећају на разбојничку јазбину...

Јесте, окружени смо безумљем атеизма и материјализма, Вечност мало ко тражи... Све то јесте, али јесте и Онај Који Јесте, Бог Живи и Истинити, Који је преко старозаветног пророка рекао да, чак и ако мајка заборави пород свој, Он неће оставити оне који Га траже. А ми Га, макар и не знајући, макар на штакама, макар кљасти и богаљасти, тражимо, јер не можемо без Њега.

Прошли смо, већином, кроз разна искуства; нека од њих била су погана. Уморни смо од лажи и смрти, од блуда, од порнографије, од глумљења "фрајера" и "риба". Хоћемо да нас неко воли и да будемо вољени. Сад, кад смо се изразбијали и изломили по беспућима која не воде Христу, знамо: Он је Пут, Исгина и Живот.

До сад смо се задржавали на најнижим нивоима стварности које се зову љубав и полност, зато што смо сами били ниски, у ниском времену рођени и на низак начин васпитавани. Али љубав и полност имају висину, и то какву: вртоглаву! То је висина Крста Христовог... Ка њој хоћемо, њој се надамо... Али морамо очистити, узвисити себе, да бисмо доживели светост, лепоту и истинску племенитосг како човека уопште, тако и споја мушкарца и жене, човека и чевечице.

Ко је музички неизграђен, неће разумети симфонију: треба васпитавати дух да појми икону Љубави.

Не бој се, брате, не плаши се, сестрице! Нека сав свет виче да сте луди! Нека вам сви говоре да сте "старомодни", "заостали", да то "никуд не води", да је човек "нагонско биће"...

Знајте: вама, који желите истинску, чедну и чисту љубав, за право дају столећа Цркве Христове, сви свети Христови, сви ангели Божји, Пресвета Дјева Марија, најчистија Мати Светлости... За право вам даје Отац и Син и Дух Свети, Тројица Једносушна и Неразделна, Која вас створи ни из чега и призва у пуноту живота због Своје неизмерне Љубави. Том љубављу је Син Божји Себе на Крст попео - ради нас људи и ради нашег спасења...

Да, драги моји брате и сестро - будите "луди" Христа ради, а не луди антихриста ради, као што су сумашедши они који верују да се са легањем у гроб сав живот завршава. Будите "луди" верујући да сте синови и кћери Бога, а не потомци мајмуна! Будите "луди" највећом мудрошћу - вером у Васкрсење и Живот вечни. И победа је ваша, јер је Христос победио.

Нека нам Он, Свеволећи, буде у помоћи на путу који нас води у загрљај Небеског Оца!

 

Ако неко имадне духовне користи од овог списа, нека у својим молитвама спомене онога који тај спис начинн, грешног слугу Бо-жијег Владнмира.

 

На дан Светог пророка Самуила,

на дан представљења блаженог Јеромонаха оца Серафима Платинског (Роуза)

 

20. VIII/ 2. IX1995. године

 

 

 

< ^ >