Озвереност

 

И стадох на песку морскоме, и видех звер где излази из мора...

И поклоншие се њој сви они који живе на земљи,

чије име није записано у Књизи живота,

Јагњета закланог од постања света. Ако ко има ухо нека чује

(Отк. 13,1,8-9).

 

Три звери

 

Главни негативни лик Апокалипсе је "звер". Како схватити овај тајанствени лик? У делима Светих Отаца и у радовима других истраживача може се наћи неколико могућих варијаната његовог тумачења.[1]

 

Звер Апокалипсе је:

 

-   сатана;

-   антихрист;

-   лажни пророк;

-   паганство, идолопоклонство;

-   антихришћанска држава, Римска империја обновљена пред крај света, светско царство антихриста (царство звери);

-   сам систем антихришћанске власти, антихришћанство;

-   друштво људи који су отпали од Бога;

духовно поживотињење људи, њихова звероликост, озвереност.


Нема ничег чудног у томе што постоји неколико објашњења једног истог лика Откривења. Тако, према мишљењу истакнутог духовног писца савременог доба јеромонаха Серафима Роуза Платинског (+1982), "постоји много различитих ступњева тумачења Апокалипсе и зато њена различита објашњења у потпуности могу бити тачна", јер "не постоји једнозначна подударност њених слика с реалношћу".[2]

Другим речима, пророчанство не мора имати само једно испуњење - оно што се испунило може имати наставак и на нов начин се разоткривати у новој историјској етапи. Једне исте слике Апокалипсе често имају неколико смисаоних планова. То ћемо имати на уму у даљем току излагања приликом разоткривања смисла речи из Откривења.

Важно нам је да имамо на уму и то да се у Откривењу говори о трима различитим зверима: то је звер из мора (13, 1), звер из земље (13,11) и звер из бездана (17, 8). Навешћемо нека објашњења тих ликова.

 Истраживач Апокалипсе Н. Виноградов је у својој књизи О коначној судбини света и човека, издатој 1878. године, писао да је звер која излази из мора, "коју тумачи често схватају искључиво као једино лице антихриста, правилније и ближе тексту тумачење да је она живи и укупни лик свих богопротивних, антихришћанских сила уопште".[3]

"Неки су под 'зверју која излази из мора' схватали богоборачку државу, каква је у време првих хришћана била Римска империја, а у последња времена ће бити светско царство антихриста" (архиепископ Аверкије).[4]

"Затим тајновидац описује звер која излази из земље, коју касније на-зива лажним пророком. Ту земља символизује потпуно одсуство духовности у учењу лажног пророка: оно је потпуно прожето материјализмом и угађању грехољубивој плоти... Две звери из 13. главе символизују укупност свих мрзитеља хришћанства. Звер из мора је символ грађанске богоборачке власти, а звер из земље је укупност лажних учитеља и сваке изопачене црквене власти" (епископ Александар Милеант).[5]

"Звер из мора и звер из бездана су антихришћанство и антихрист... Звер из Апокалипсе која се назива осмом зверју и означава заправо најгорег не-пријатеља Бога и Богом чуваног социјалног поретка, блиско је повезана са четвороструком зверју из Апокалипсе (то јест, зверју из мора - прим. аут.) она ће настати и развити се у условима и околностима које оличава та алегоријска звер. Ето зашто и писац Апокалипсе на крају излагања о звери из мора говори речима које се односе заправо на антихриста - на последњег противника Христовог (Отк. 13,5) (означавање времена антихристове делатности). Па ипак звер која се назива 'осмом' треба разликовати од звери из мора.

Та звер није из мора, него из бездана, има непосредне везе с безданом, то јест, са скровиштима демонских сила пропасти (Отк. 17,8; 11,7; 9,11). Она је пурпурно-црвена звер (тамо, 17, 3) због њене склоности крви, гоњењима и подвалама; имена богохулна која се налазе на главама четвороструке звери, покривају цело њено тело, у знак да ће је мржња према Богу прожети у потпуности и да ће се у потпуности у њој испољити. Она ће изаћи из седам глава (или царева) звери из мора - то значи да ће ваплотити у себи све оно греховно, зло и богомрско што се током дугих векова скупљало.

Приликом потпуног развоја антихришћанског и противзаконитог постојања или суштине земаљска средина антихриста се зближава с његовом подземном средином порекла - паклом, провалијом. Уз тесну везу с погубном силом самог сатане и уз своја искључива и карактеристична обележја 'осма' звер у Апокалипси код Јована Богослова није ваплоћење самог ђавола - сатане, већ посебна личност, личност појединачна - представник антихришћанске идеје" (Н. Виноградов).[6]

На основу наведених и низа других тумачења трију звери Апокалипсе можемо дати следећа одређења:

-  Звер из мора (односно, прва звер) јесте антихришћанство, сам систем антихришћанске власти, који се нарочито снажно испољава у изградњи антихришћанске светске државе;

-  Звер из земље (односно, звер друга и лажни пророк) је систем идеолошке обраде "маса", систем који уводи антихришћанство и који припрема зацарење антихриста;

-  Звер из бездана (односно, осма звер) јесте већ сам антихрист, као појединачна личност - човек греха и син погибељи.

Ако упоредимо ова одређења са савременом стварношћу, добићемо следеће:

-  Звер из мора је тајна светска влада и систем "новог светског поретка", чијом се изградњом бави "светска закулиса", и која се заиста на наше очи све више обликује и надноси се над цео свет - као да "излази из мора" из мора хаоса и безвлашћа (анархије) које се учврстило у свету после укидања монархија услед револуција и лукаво назване демократије.[7]

-  Звер из земље (лажни пророк) је цео систем штампаних и електронских средстава масовних (лажних) информација и псеудоуметност (филм, видео, негативна књижевност и тако даље), као и друга средства за управљање масовном свешћу уз чију се помоћ усађује антихришћански морал и идеологија "новог светског поретка" и нове светске владе.

-  Звер из бездана је будући антихрист, светски председник, будући шеф светске владе и лидер "новог светског поретка".

Да светска влада заиста постоји данас је већ потпуно бесмислено сумњати. Доказа за то је превише и они су необориви. Ево на пример, какви су се материјали могли наћи у страној штампи о годишњем заседању једног од главних органа светске владе - Билдербершког клуба. 16. маја 2003. године на интернет сајту WorldNetDaily.com појавио се чланак Џозефа фара под насловом "Светска влада на делу".

Аутор је закључио да заиста постоји ограничени круг моћних људи који у тајности раде на плановима стварања "новог светског поретка" којим управља "влада у сенци", а која се састоји од учесника Билдербершке скупине. Он је такође истакао да "завера ћутања штампе представља само још један доказ колико су озбиљни и утицајни људи који се сваке године окупљају на билдербершким сусретима... Ћуте медији, ћуте сами билдербершки завереници, људи се сутра могу пробудити и са изненађењем открити да живе у новом свету који је неко други организовао".

У кратком осврту на сусрет Билдербершке скупине, објавље-ном 15. маја на сајту ВВС, дописник Ема Џејн Керби је назвала поменути скуп "билдербершких мудраца" "тајним преговорима владара света" и подвукла да се не може увек сазнати или претпоставити о чему се расправља на билдербершким "конференцијама" које су увек скривене од туђих очију "густом завесом тајновитости".[8]

"У овом тренутку - сматра агенција НАМАКОН - као резултат одсуства обуздавајућег чиниоца какав је био политички, а такође и војно-индустријски потенцијал СССР и земаља социјалистичке заједнице, на светску арену из сенке постепено излази (као што звер излази из мора - прим. аут.) униполарни наддржавни систем владавине. Његове метастазе, продревши у владајуће структуре суверених земаља, плански замењују суштину наци-онално оријентисаних редова власти, замењујући ове администрацијама потчињеним спољашњој управи. И премда у очима обичних грађана ове још увек споља изгледају као 'демократски' изабране структуре власти 'суверених' земаља, у суштини кроз механизме финансијско-дужничких обавеза оне све дубље потпадају под утицај нелегитимних организација, водећи онакву спољашњу и унутрашњу политику каква је тим организацијама потребна".

"Море" из којег излази прва звер је, као што већ рекосмо, хаос, анархија, море "народних маса" (упоредити: Отк. 17,15), којима управљају злонамерне силе, а да и саме тога нису свесне, мислећи да постоји "народовлашће". "Поредак из хаоса", пишу на својим печатима масони. "Нови светски поредак" (звер) се уздиже из хаоса и безвлашћа (мора). "Тамо где је некада био Бог сада је само ништа - пише јеромонах Серафим Роуз - тамо где је била власт, поредак, сигурност и вера, сада је анархија, пометња, непринципијел-ни и неосновани поступци, сумња и очајање".[9]

И ево данас смо ми заиста сведоци тога да такозвана демократија (у суштини - анархија) деградира у тоталитаризам и та деградација се прикрива неопходношћу борбе против "међународног тероризма.[10]

Обратимо пажњу на то да од трију алегоријских звери само једна означава самог антихриста, а друге две означавају антихришћанске системе: систем власти и систем идеолошке обраде људи. То је веома важно за разумевање савремених појава, приликом њиховог поређења с пророчанствима из Апокалипсе.

Разлика у схватању алегоријских звери не смета овима да буду уједиње-не једном идејом - идејом духовног поживотињења, озверености, звероподо-бија људи. Апокалиптичка "звер" носи у себи такав негативан смисао који није само разоран с моралне стране, него је и онтолошки супротан Богом сазданој човековој природи, антагонистичан духовно-разумном битију. Све три "звери" из Апокалипсе су само пројаве једног истог противбожанског начела. Идеја духовног поживотињења и богоборства, достигавши врхунац у свом развоју, ваплотиће се најзад у личности антихриста; он ће постати њен главни представник и реализатор.

На то да апокалиптични ликови звери говоре о озверености људи, више пута указује протојереј Сергеј Булгаков у својој књизи Јованова Апокалипса: покушај догматског тумачења (Париз, 1948). Тако на пример, објашњавајући лик звери из мора, отац Сергеј пише: "Сатана делује у свету кроз зверско и животињско начело човековог живота. Управо ту борбу звери против Цркве и приказује ова (тринаеста - прим. аут.) глава.

Наравно, и звер је ту ипак начело људско, начело које се само налази у стању озверености. Та се озвереност у човеку изражава у његовој зверскости као зла, плотска сила живота позната већ Старом Завету који препознаје у њој претходницу сатанског, антихристовог гоњења. О њој се говори у књизи пророка Данила (као и у апокрифима, на пример, у трећој Књизи Јездриној). Зато њена седма глава представља непосредну паралелу 18. глави Откривења које исказује и разјашњава до краја у новозаветном светлу старозаветне ликове.

Појаву звери тајновидац посматра 'на песку морском' као 'звер која излази из мора'. Ова друга је синоним бездана, али може значити у датом случају и народно море, природно човечанство узето с аспекта његовог телесног и душевног живота, односно, са аспекта његове анималности. Звер пак у датом случају очигледно значи државу, и то не просто у смислу државне организације правног поретка, организације која помаже човечанству на његовим путевима (о чему је речено код апостола: нема власти да није од Бога (Рим. 13,1)), него и тоталитарне државности која претендује да постане једино одлучујуће и искључиво начело у људском животу. Таква држава, која свесно преувеличава свој значај, јесте самим тим начело не само паганско, него и демонско, оно је земаљски лик сатане или његови мноштвени ликови.

Таква држава која царство земаљско супротставља Царству Христовом и бори се с њим у суштини је - свесно или несвесно - антихришћанска сила, оруђе 'кнеза овога света!, његово царство, а масе владају тим царством. /.../ Борба звери - државе је посебна и нарочита тема Апокалипсе, која је својствена само њој и нема је у новозаветном откривењу. У Старом Завету она се изражава у борби против паганства и његових саблазни која су искушавала изабрани народ Божији и непрестано га развраћала. Највећу оштрину овај сукоб достиже, наравно, у гоњењима од стране Антиоха Епифана, које се и слика у апокалипси пророка Данила (ова књига је по свом типу, наравно, више апокалипса, неголи пророчка књига). Ту се описују и други сукоби старозаветне Цркве са влашћу звери (Валтасар, Навуходоносор).

Али, наравно, само у новозаветном откривењу тај антагонизам и борба достижу крајњу непомирљивост и то је изражено управо у Јовановом Откривењу. У другим новозаветним списима, као код апостола Павла и апостола Петра (Рим.13,1-7; Тит.3,1; 1 Тим.2,12; Пт.2,13-17), тражи се и налази се извесно помирење с државом, њено признање као правног поретка ствари, као обезбеђења спољашњег мира. Држава ту служи човечанству као средство, а не као циљ по себи, потчињавајући се вишим нормама морала. У том смислу је и могло бити речено: Нема власти која није од Бога. Ово прихватање божанске вредности права односи се на сваку власт, то јест, не само на хришћанску, него и на паганску, пошто она служи свом прав-ном задатку, али се на њега не своди. У оним пак случајевима када имамо посла с хришћанском државом, уколико је таква икада постојала и може постојати, тачније, с државом хришћана, за њу настају нове границе и задаци, наиме, служење хришћанској наравствености. Али овакво служење претпоставља постојање извесне духовне равнотеже у којој држава не напушта оквире својих правних циљева.

Но то стање увек остаје непостојано и држава се претвара у звер када напушта те оквире. Тада она, прво, од људског начела живота постаје зверско и животињско, губећи своје више духовне циљеве, а затим се по сили ствари претвара у демонско, сатанско, антихристово начело, те самим тим улази у отворену борбу против Христа и Његове Цркве. Управо ту слику власти као звери не само с њеном ани-малношћу, него и с њеном безбожношћу и паганством, а затим и активним антихришћанством и даје Откривење. /.../ Али сада, у светлу савремених догађаја, не можемо а да не видимо сву озвереност власти (а такође понекад и њену животињску природу), те откривење Апокалипсе постаје за нас приступачно и савремено, рекло би се, ново и досад неспознато.

У Откривењу се не говори само о појединачним историјским догађајима, него и о онтолошким начелима живота у њиховој дијалектици и борби".[11]


 

[1] Видети, на пример: Зборник чланака за читање Апокалипсе с коментарима и поукама, саставио М. Барсов, Москва, 1994.

[2] Јеромонах Серафим Роуз, Знаци времена. Тајна књта Апокалипсе, Москва, 2000, бр. 58-59. 

[3] Н. Виноградов, "О коначној судбини света и човека. Антихришћанство и антихрист", у књизи О последњим временима, саставио протојереј В. Свешњиков, Москва, 1996, стр. 81.

[4] Архиепископ Аверкије Таушев, јеромонах Серафим Роуз, Апокалипса у учењу древног хришћанства, превод с енглеског, Москва, 2001, стр. 161.

[5] Епископ Александар Милеант, Апокалипса. Приручник за проучавање Откривења апостола Јована Богослова, Петроград, 2000, стр. 37-39,42.

[6] Зборник чланака из читања Апокалипсе с коментарима и поукама, стр. 326; Н. Виноградов, О коначној судбини света и човека. Антихришћанство и антихрист, стр. 84.

[7] "Реч демос (народ, светина, руља) среће се у Библији у најружнијим контекстима: 1) када је гомила пагана градила Вавилонску кулу (Пост. 11); 2) када је гомила развратних људи опколила дом праведног Лота (Пост. 19); 3) када је гомила викала: "Распни Га, распни" (Мк. 15). Као што је реч черньй руском језику изведена од черый, черт и тако даље, тако је и грчко демос изведено од демон, демиург (немиран и зао дух). Према томе, правилно је схватити термин демократија као власт гомиле покретане ђаволом (свештеник Олег Стењајев, "Магови, врачеви, окултисти и бајачи. Библијски оглед проучавања проблема" Шта да чини онај који је пострадао од магова, исцелитеља и екстрасенса.  Москва, 1998, стр. 7-8). 

[8] Наведено по: Агенција НАМАКОН, Империја лажи, Иза фасаде државног тероризма. Сутра, 2003, бр. 39.

[9] Јеромонах Серафим Роуз, Човек против Бога, Москва, 1995, стр. 65.

[10] О томе видети, на пример, чланак бившег начелника Аналитичке управе КГБ СССР генерал-поручника, доктора историјских наука Н. С. Леонова "Над провалијом тоталитаризма, Руски дом, 2003, бр. 2.

[11] Видети: протојереј С. Булгаков, Јованова Апокалипса, покушај догматског тумачења, Париз, УМКА-РRESS,1948, стр. 46-49 и следеће. (морамо да напоменемо, да је протојереј Сергеј Булгаков заступа нека учења која су потпуно противна учењу Цркве и која су осуђена од Ње. Нпр. учење о софиологији. Аутор се не сигурно не слаже са таквим његовим учењима, што се може касније чути и од самог аутора ове књиге - нап.уред.).

 

 

 

ПретходнаНазадСледећа