Предговор

 

Потребна је крајња пажња према Речи Божијој

чију истинитост доказују догађаји времен

а и стање духа који су јој непријатељски,

да не бисмо отпали.

Свети Игњатије Брјанчанинов

 

"Судећи по Писму и по карактеру данашњег народа, крај је близу, на вратима је" - говорио је још пре 60 година преп. Силуан Атонски. Данас нам је свима преко потребно да схватимо у каквом периоду светске историје живимо. Многи су већ почели да схватају да процес глобализације који се сада одвија није ништа друго до припрема света за зацарење антихриста.

"Садашњи процес глобализације - истиче митрополит Одески и Измаиљски Агатангел - несумњиво ће довести до зацарења антихриста и краја света... Тај процес је остварење 'тајне безакоња'... Највећа грешка је тврђење да прихватање спољашњих знакова, симбола и правила понашања које нам намеће ново време, не може да нам нашкоди. Они су управо и створени наговором ђавола, како би нанели штету и преварили, ако буде могуће, и изабране (Мт. 24,24). Све оно што нам нуди глобализација не може да нам нашкоди само онда ако то уопште не прихватамо, или, ако, након непромишљеног прихватања, одмах одбацимо.

Сада се врши светска компјутеризација, нагли развој глобалне мреже интернета - 'светске паукове мреже'. Стварају се изузетно моћне биотехнологије које су у стању да управљају човековом душом и да манипулишу свешћу огромних маса људи. У целом свету се уводи бројчана регистрација становништва путем додељивања овоме идентификационих кодова. У таквом систему се ствара могуђност контроле и управљања сваким човеком".[1]

"Очима вере - каже се у Посланици Светог синода Украјинске православне Цркве (Московска патријаршија) од 29. децембра 2003. године - можемо разликовати у данашњем току историје одређене есхатолошке[2] знаке... Пошто нам је у контексту Божанског откривења указана есхатолошка усмереност и погубност свестране технолошке контроле над личношћу, не можемо да будемо равнодушни према њеном увођењу у нашој Отаџбини".[3]

Савремени живот захтева од сваког од нас најпажљивији и, што је најбитније, духовни однос према свим појавама да бисмо се заштитили од прихватања лажи уместо истине, да бисмо се уздржали од погрешних корака у правцу пропасти. Зато је данас потребна изузетна пажња према ономе о чему нам говори Откривење св. апостола Јована Богослова (Апокалипса). Ова новозаветна књига у тајанственим символима и сликама приказује целу светску историју као највећу трагедију. Апокалипса се открива у историји и још ће се откривати до Страшног суда.

Постоји раширено мишљење да је Црква, да би избегла произвољна тумачења Апокалипсе, одредила да се та новозаветна књига "никада не чита" на богослужењу.[4]

Међутим, то није баш тако. Апокалипса се заиста не чита на Божанственој литургији, али то не значи да под сводовима храма у оквиру православног богослужења она уопште не треба да се чује. Црквени Устав (глава 2 Типика) одређује да се Апокалипса чита током Великог поста на недељним свеноћним бденијима, у својству првог типикарног читања (названог још и "великим" и "затрезвоним")) - између великог вечерња и јутрења, непосредно пре шестопсалмија[5] (друга је ствар што се у пракси у наше време овај део богослужења, нажалост, готово свугде изоставља). Тако да се варају они који покушавају да некако умање значај Апокалипсе у животу Цркве и да доведу у сумњу саму неопходност и корисност њеног читања.

Да, Апокалипса је тајанствена књига и мало је било Светих Отаца Цркве Христове који су се усуђивали да је тумаче, зато што је било крајње тешко дати иоле тачно објашњење пророчанстава о стварима које су још увек нису збиле. Али приликом тумачења Апокалипсе Свети Оци су увек примећивали да ће потпуно разоткривање њених слика бити могуће онда када се буду збили догађаји о којима се у њој говори. Печат тајне, то јест, шифра пророчанстава у последња времена ће бити коначно разоткривена.

Само време, сама историјска слика ће разоткрити садржај тих пророчантва, али ће их, наравно, разоткрити само ономе који ће их не само читати у последња времена, него и размишљати о њима, проницати у њих, поредити историјске појаве и догађаје, ратове, државе, цареве и владаре, са оним о чему се говори у Апокалипси.

Оптински старац Варсануфије (+1913) је говорио: "У Апокалипси је речено: Блажен је онај који чита и они који слушају речи пророчанства (Отк. 1,3). Ако је то написано, значи да је заиста тако, јер речи Светог Писма су речи Духа Светога. Али у чему се састоји то блаженство? Онај ко буде читао Апокалипсу пред крај света биће заиста блажен, јер ће разумети оно што се збива. А разумејући, припремаће себе. Читајући, он ће видети у догађајима који се описују у Апокалипси ове или оне њему савремене догађаје.“[6]

Чувени старац Пајсије Светогорац (+1994), један од највећих стубова атонског монаштва у 20. веку, говорио је да се Апокалипса испуњава већ данас, али то, нажалост, не виде сви. Он је указивао на то да нам је апостол Јован Богослов дао подробан и јасан опис будућих догађаја. "Могуће је да ћемо - говорио је старац Пајсије - морати да доживимо много од онога о чему се говори у Апокалипси. Настала је апостасија, и сада је остало само да дође син пошбељи (2Сол.2,3) /.../ Данас се Апокалипса чита као што се читају новине, тамо је све јасно написано". Као пример он је наводио пророчанство о паду звезде пелен која је отровала трећину вода, што је довело до смрти многих људи (Отк. 8,10-11). То се пророчанство, тврдио је богомудри старац, већ остварило у виду Чернобиљске трагедије 1986. године (пелен се на украјинском каже чернобиљник), и зато се "дубоко варају они који очекују пад звезде и никако не схватају да се то већ испунило".[7]

Исти мисаони ток се може применити и на друге слике из Апокалипсе. И у данашњој стварности се може видети испуњење многих пророчанстава о последњим временима овога света. Таква пророчанства, истичемо, обилно су заступљена у Светом Писму не само Огкривењем Јована Богослова, него и код пророка Данила и Јездре. Сва та пророчанства једно друго допуњавају. Њихово потпуно разоткривање помоћу историјске стварности, као што се види, дато је само нашем времену.

И у овом покушају тумачења пророчанстава Апокалипсе аутор говори о ономе што је пред нама открило време. Међутим, схватајући своју немоћ и недостојност, аутор не истрајава на томе да се призна апсолутну тачност управо овог тумачења.

Признајући несавршеност свог рада, аутор моли, као што су молили у оне дане: "Ако нам се деси нека погрешка у раду, милостиви нам, будите, браћо, а не строги, и сами, удостојивши се од Добродавца великих дарова духовних, ума нашега немоћи и незнање исправљајте". И још: "Ако ли где погрешку неку видиш, молимо те, љубавним исправи је срцем".

Блажени Августин је на крају своје расправе О Тројици написао: Господе, Боже Једини, Боже Тројице, ово што сам рекао у овој књизи од Тебе, нека буде прихваћено као Твоје; ако сам пак нешто рекао од себе, опрости ми Ти и они који су Твоји". Са истом таквом молитвом обраћа се и аутор књиге Тајна звери Богу и Спаситељу нашему.

Молим богољубивог читаоца не само да ми опрости могуће грешке у размишљањима и закључцима, него и да помене недостојног јереја Андреја у својим светим молитвама.

Треба овде истаћи да је сам израз "тајна звери", изабран као назив књиге, преузет из текста Апокалипсе. И рече ми анђео - говори тајновидац - Зашто се чудиш? Ја ћу ти казати тајну жене и звери што је носи и има седам глава и десет рогова (Отк.17,7).


 

[1] Видети: реферат високопреосвећеног Агатангела, митрополита Одеског и Измаиљског, на Светском руском народном сабору посвећеном теми "Русија и православни свет", Москва, 3-4. фебруар 2004. године, Први и последњи, 2004, бр. 3 (19).

[2] Есхатологија - учење Цркве о крају света, антихристу и Другом доласку Христовом.

[3] Први и последњи, 2004, бр. 2 (18). 

[4] Оваквог мишљења се држи, на пример, ђакон Андреј Курајев, који тврди: "Црква никада не чита Апокалипсу на својим богослужењима". Видети, на пример, његову књигу: Дају ли данас антихристов печат? (Тројичка реч, 2001, бр. 157). А у књизи О нашем поразу. Хришћансшво на рубу историје (2004) овом питању отац  ђакон је посветио цело поглавље које је тако и назвао: "Зашто се у храму не чита Апокалипса?"

[5] Видети: Јеромонах Михаил, Литуршка. Курс предавања, Москва, 1996, бр. 8-100.прев.

[6] Зборник Русија пред Другим доласком, саставио С. Помин, ТСЛ, 1993, стр. 79. 

[7] Оче, помози! Наш савременик атонски стараи Пајсије, саставио О. Казаков, Петроград, 2002, стр. 94. Карактеристично је да је један чланак у часопису Пламичак крајем 80-их година, посвећен хаварији у Чернобиљској нуклеарној електрани, имао отворени апокалиптички наслов - "И с неба је пала звезда Пелен".

 

 

 

НазадСледећа