Хоће ли папа доћи у Србију?
Од доласка нове, ДОС-ове власти, прича о папином доласку у Србију не јењава. Напротив, најављују је често, и разним поводима. Тако се у новом „Политикином Експресу" (30. април, 1. и 2. мај 2001.) појавила вест („из извора блиских Ватикану") да папа ускоро треба да доће у Србију, и да he посету финансирати (са 10 милиона долара) компанија „Браћа Карић".
Почетком 2002. у Београд су дошла два угледна и значајна кардинала Римокатоличке цркве: Италијан Карло Марија Мартини и Немац Валтер Каспер, који се налази на челу ватиканске Комисије за промицање јединства кршћана. Приликом своје посете Србији, Каспер је изјавио:
„Сигуран сам да би папа радо дошао у Србију, радо би он загрлио патријарха Павла и благословио српски народ. Он је близак српском народу. Током трагичних дешавања на Косову он је био један од ретких који је подизао глас против рата и бомбардовања. А да ли је могућ долазак Светог оца у Србију, то морамо да препустимо Божјој промисли". Каспер је приликом посете изјавио да је патријарху Павлу денео „само поздраве и жеље Светог оца да измећу наших цркава доће до што боље сарадње. Поготово сад, кад се Србија налази на прекретници, која, иако није нимало лака, улива наду у почетак мирног и бољег периода".
Када се почетком маја 2002. у нашој штампи појавила вест о томе да ће папа ускоро у Србију, Бискупска конференција СР Југославије је изјавила да „иако је позната велика жеља Светог оца папе Ивана Павла II да посети нашу земљу, Бискупска конференција СР Југославије не предузима никакве кораке у вези са овом посетом /.../ Са стране Католичке цркве више је пута било изражено мишљење да he папина посета бити могућа када за то околности буду сазреле" („Папа не долази", „Политика", 31. мај 2002.)
У „Блиц њузу" од 5. јуна 2002. године, под насловом „Папа у Србији - ДОС за, Црква против", Зоран Лукић је анализирао садашње стање односа измећу две „сестринске цркве". Измећу осталог, Лукић пише:
„Београдски надбискуп монсињор Хочевар сматра да, када се говори о посети папе, у свакој земљи треба уважавати чињенице у последњој деценији. Зато смо ми, каже, „свакако, сензибилнији код тог питања". Али, тврди, време је за повезивање и за папину посету, коју не треба форсирати, већ треба да се упитамо да ли папа, нарочито садашњи, жели јако помоћи источној Европи".
У интервјуу датом „Блиц њузу", монсињор Хочевар је истакао да има сјајних примера сарадње СПЦ и Римокатоличке цркве: „Предавања и занимање студената богословије за Католичку цркву, акције младих када су, рецимо, прошле године (2001, напр. В. Д.) заједно католици и православни били у Ковиљу, православном манастиру. Свако је служио своју литургију, али било је пуно разговора и сусрета. Таквих сусрета има све више. Ради се, полако, и на отварању православних и католичких медија, да бисмо више сарађивали./.../ СПЦ је много учинила на дијалогу, рецимо, посета кардинала Мартинија и његово ванредно предавање на теолошком факултету у Београду.
Кардинал Каспер је, поред разговора са Њ. С. патријархом Павлом, разговарао са више владика и професора на теолошком факултету. Сви ти сусрети, и посебна чињеница да he сва предавања кардинала Каспера бити преведена и свима доступна, створиће рефлексију ка бољем познавању и разумевању. У том смислу, ја сам оптимиста, јер смо кренули добрим путем и морамо загарантовати континуитет. У томе ћe нам помоћи мешовита комисија, коју сада формирамо." На питање зашто је био помињан у вези са нападима на светосавље, надбискуп Хочевар је, у старом добром дипломатском стилу, одговорио:
„Католичка црква нема никаквих проблема с тако великим свецем као што је свети Сава, који се признаје и поштује, већ се мисли да морамо увек имати отворености према другим народима и да црква мора остати мисионарска. Црква се не може затворити у национални оквир. На то сам мислио, али проблем је како су те речи пренете и тумачене". Надбискуп је изјавио да је спреман да да свој живот за повезивање католика и православаца.
Медијска припрема папиног доласка у Србију већ је почела. Крајем јула 2002. године, новинари из редакција „Политике", НИН-а, ТАНЈУГ-а, „Гласа Подриња", „Православља" и „Данаса", на позив кардина-ла Каспера, посетили су Ватикан и разговарали са члановима Државног секретаријата, папских већа за јединство кршћана, међурелигијски дијалог, правду и мир, за лаике, за породице, као и лаичких организација Паолина и Фоколарина. Посетили су папски институт Грегоријанум (носи име по папи који је увео нови календар), чији је оснивач Игнацио Лојола. Срели су се и са Наваром Валсом, портпаролом Ватикана. Кардинал Каспер је гостима из Србије пренео став папе: „Темељ нашег става је да постоји само једна Црква, јер је и Исус Христ желео само једну цркву. Подела је против његове воље и, како каже свети отац, раскол мећу хришћанима је скандал за свет. Омета мисију хришћанства./.../
Папа Јован Павле II говори о „чишћењу историјске меморије за шта су по-требне комисије које ћe се објективно бавити историјом" („Данас", 6-7. јул 2002). Кардинал Каспер је, истиче новинарка „Данаса" упутио званичан позив делегацији Светог Синода СПЦ да посети Ватикан, али одговора није било... Медијска припрема сусрета са „светим оцем", коме су Србија и Русија главни циљеви на Истоку, наставиће се, најављено је, посетом католичких новинара Србији, а затим би требало да уследи посета новинара наших ТВ и радио станица Ватикану... Јелена Тасић, члан новинарске делегације, у свом извештају у „Данасу" бележи и речи дон Целестина Миљореа, подсекретара Државног уреда Ватикана:
„Препрека за папин долазак у Београд нема, али фале непосредни поводи и прилике. Пошто је реч о земљи са већинским православним становништвом, папа не може да доће без неке форме позива поглавара СПЦ", рекао је Миљоре на вечито српско питање о папином доласку у Београд. На новинарску радозналост у којој је форми папи стигао позив од Грчке и Бугарске православне цркве, Миљоре је рекао да за то постоје различити начини и финесе, и навео пример Синода Грчке православне цркве који је саопштио да није против папине посете".
Новинарка „Политике" Мирјана Кубуровић, која је такоће посетила Ватикан, записала је још једну изјаву већ поменутог монсињора Миљореа: „С обзиром на то какви су односи измећу наших двају цркава, Српске православне и Католичке, могло би се догодити да до папине посете Србији дође у блиској будућности" („Политика", 8. јул 2002.) Кардинал Каспер је, пак, нагласио: „He можемо стално и једино да гледамо у прошлост, време је да се окренемо садашњости, како би нам будућност била боља од прошлости" („Политика", 7. јул 2002.).
После Мартинија и Каспера, Србију је походио кардинал Теодор Мек Керик, надбискуп вашингтонски, задужен за хуманитарну делатност. Он је патријарху Павлу рекао: „Памтим Ваш позив на љубав, мир и братство којег, нажалост, нико није послушао, па је и овај дивни народ толико пропатио" („Политика", 7. јул 2002.).
Било је похода православних Срба римокатолицима. Тако је, по писању „Гласа Концила" од 28. сијечња 2001, „надбискуп загребачки Бо-занић примио ходочаснике из шабачко-ваљевске епархије, међу којима су били чланови Црквенога мјешовитог збора „Јован Богослов" у просторијама Надбискупског двора. Након поздравних ријечи надбискупа Бозанића, викар епископа шабачко-ваљевскога Лаврентија Владимир Станимировић захвалио је на гостопримству те подсјетио на незаборав-ћи боравак у Ватикану и другим ходочасничким мјестима Италије и Словеније. Гости су се затим и окријепили, те отпјевали више црквених складаба показавши да збор „Јован Богослов", који ове године навршава и 130. обљетницу постојања, има добре темеље за будућност. Прије Одласка из Загреба, сви су обишли катедралу и гроб бл. Алојзија Степинца. Воћа тог ходочашћа у Ватикан био је млади католички свећеник дон Ђироламо Јакобучи из Пескаре који је у задње вријеме много учинио на конкретном екуменском гибању измећу католика и православаца".
Гибање се наставило у лето 2002, кад је епископ шабачко-ваљевски г. Лаврентије, отишао на светски сусрет католичке омладине у Торонту и срео се са папом Иваном Павлом II, поклонивши му Христову икону. У пратњи шабачко-ваљевског Владике опет је било неколико свештеника.