О прикривању злочина

 

Поводом текста Владимира Димитријевића,

„Записи испод етикете", „Република" бр. 268

 

Текст В. Димитријевића „Треба ли Срби да се поклоне папи" о којем сам направио приказ у Републици (бр. 259) био је за мене повод да говорим о тадашњем друштвеном контексту после петог октобра у Србији, који је карактерисала тежња националиста да избегну одговорност за злочине пребацујући ђубре у туђе двориште. Међутим, господин Димитријевић у свом писму наводи да то није у питању, да је он још у марту 2000. писао о „ширитељу мржње" Милошевићу, да су злочини често маскирани борбом за веру чињени са обе стране и да се он залаже за кажњавање свих злочина и „ко је клао и убијао туђу нејач у име Србства, да се стреља". Ако је то стварна и искрена оријентација В. Димитријевића ја сам спреман у свакој прилици да му се извиним за довођење у контекст његовог јавног деловања са прикривањем злочина.

А мислим да нема потребе да буде забринут због могућности да му суди „нова посттитоистичка инквизиција људских права" због „злодела говора мржње" јер они који владају у Србији у име „легализма" и свете нације и државе не показују баш нарочиту вољу да се тиме баве. На основу тога читалац сам може да закључи да ли би садашња владајућа структура била више склона да суди ономе што објаљују новине које се боре против стихије страха, мржње и насиља или тексту „Треба ли Срби да се поклоне папи".

Ми у „Републици" се залажемо да не суди никаква политичка власт, већ да то буде ствар судских органа, да постепено настаје друштво законитости и да ниједан појединац због својих слободно изражених уверења не буде прогоњен од политичких или било којих других центара моћи.

 

Драган Мишковић

Република, 269/2001.

 

 

< ^ >