Прво одредиште: Румунија

 

Папа је решио да свој поход на Исток почне од Румуније, чија Црква представља једину православну Цркву неког романског народа. Договор државних и црквених власти у Букурешту подразумевао је причу по којој ће Румунија, после папине посете, бити много ближа „европским интеграцијама" и НАТО-у. И 1999. папа путник је крочио на тле православне земље, први пут од 1054. године.

Још на аеродрому, председник Румуније Емил Констатинеску је поздравио папу, поручивши да су Православна и Римска црква „два плућна крила Европе". Патријарх Теоктист је рекао папи да је на тле његове земље ступио „с благословом Божјим". Папа је присуствовао православној Литургији, на којој је патријарх изразио жаљење што се још увек не могу причестити заједно. Патријарх је био на римокатоличкој миси коју је служио папа.

Народ је углавном био заведен о причама о томе како је Румунија „мост између Истока и Запада", и одушевљено је клицао: „UNITATE" („УЈЕДИНЕЊЕ"). Италијанска штампа је објавила да је један од закулисних циљева посете био да се одобровољи патријарх московски и све Русије Алексеј да би папу примио на тле Трећег Рима, што би свакако била највећа победа ватиканске дипломатије од када постоје сукобљени погледи и заоштрени односи Запада и Истока.

Но, када је папа отишао, ништа није било ни од брзог НАТО-а, ни од уласка у Европску унију. А вера је наружена, и Бог православног румунског народа, Бог многих мученика за крст пострадалих од паписта, одбачен је у име земаљских интереса којима се Црква ставила у службу.

 

 

 

< ^ >