Рибари људских душа
Примери ватиканског „рибарења људских душа" су многобројни. Још 1996. новосибирска епархија Руске Цркве обавестила је јавност о сиротишту за 50-ро деце без родитеља које је у Новосибирску подигла Католичка црква. Прва три детета која су у ново сиротиште прешла из руског државног сиротишта број 1 у том граду, била су браћа Бељакини: Јевгеније, Димитрије и Виталије (14,11,8 година старости.)
О њима се духовно старало братство Светог Александра Невског: деца су била крштена 1996, ишла на православну веронауку и причешћивала сe y православним храмовима. Када су, из непознатих разлога, пребачена у католичко сиротиште, њихови православни кумови су наставили да их посећују, доносе им нафору, свету водицу, православне књиге, итд. Ускоро је римокатоличко особље почело да забрањује долазак кумовима, тврдећи да они са децом законски немају ништа. Италијански свећеник Убалдо Орландели почео је да им прети телефоном, а обезбеђење сиротишта је рекло да he их физички спречити да посећују кумиће. Одузете су им православне књиге, и забрањене посете православним храмовима. Треба рећи да је приликом отварања сиротишта дато обећање да се његово особље неће бавити „религиозним васпитањем" у духу римокатолицизама.
Децу из Смоленска (из „неверујућих" породица), водили су на бесплатно путовање у Пољску, којом приликом су их „приволели" да присуствују миси и да приме хостију, при чему децу нико није упозорио да је реч о римокатоличком „причешћу“.
У Волгограду, где у средњој школи број 84 нема римокатоличке деце, католици су радили са ђацима, не обавештавајући о томе православног епископа области. У Елисти, у Калмикији, у дечјем кампу Березка организовали су посете деце „без обзира на конфесију“. У Оренбургу су „сестре Божје Безгрешног Зачећа“ организовале луткарско позориште, да би привукле малу децу.
У селу Вершина, у Уст-Ординској области, у којој нема православног храма, локални жупник је православним првачићима делио католичке катекизме, a y насељу Дундеј католици су држали веронауку и служили мисе за средњошколце, међу којима није било ниједног католика. Руска Црква се тим поводом пита: да ли неко може да замисли руског свештеника како малим Италијанима у италијанској средњој школи држи веронауку?
Католичка жупа у Јужно-Сахалинску ради са сирочићима у локалном сиротишту, који су углавном православног порекла. Сиротиште „Дуга" у Петропавловску - Камчатском је под „духовним старањем“ католичке жупе Свете Терезе. Сиротиште је посећивао и бискуп Мазур. Том приликом је часна сестра Фабијана Патсонај децу учила да се моле и причала им о „Уснућу блажене дјевице Марије“. Ова „подвижница“ пише катекизме, и има идеју да на одрасле мисионарски треба деловати преко деце.
У Листвјанки близу Иркутска налази се Духовни центар папе Ивана Павла II, који се зове „Јединство". И они раде са малом децом православног порекла.
Да су циљеви Ватикана мисионарски види се из назива монашких редова који делују у Русији: „Сестре мисионарке Божанствене Љубави“, „Жене мисионарке Свете Обитељи“, итд. Мисија, а не „пасторал“ са католичким стадом, циљ је већине редова присутних у Русији, од којих су неки, попут вербиста, од самог почетка основани да мисионаре.