Унијаћење у име „демократије“ и „људских права“
Руска Православна Црква будно прати и одговорно се суочава са изазовом римокатоличког прозелитизма на својој канонској територији. На званичном сајту Московске патријаршије о томе се може наћи исцрпан извештај, одакле преносимо поједине чињенице (www. russianorthodox-church.org.ru.)
Проповедајући на територији Руске Цркве, римокатолички бискупи и свећеници не чине то више међу својим традиционалним стадом - Пољацима, Литванцима, Немцима, него се окрећу Русима, позивајући се на „мисионарску природу Цркве" и реч Христову упућену апостолима да треба ићи и „научавати“све народе (Мт. 28,19), о чему је расправљао један од најпознатијих папских мисионара у данашњој Русији, фра Бернардо Антониони, који је у руским католичким новинама „Светлост Еванђеља“ рекао да треба правити разлику „између проповеди, мисије и прозелитизма“, афирмишући право своје цркве да проповеда где год је то могуће (Светлост Еванђеља, 37/2000.)
Руска Црква упозорава на следеће:
1. Русија није паганска, него земља крштена пре хиљаду година, у доба Светог кнеза Владимира. Највећа православна држава на свету, са изузетном црквеном и духовном културом, она свакако није Кина или Индија. Ако католици Русију сматрају мисионарском територијом, онда они ни не верују да је Православна Црква - Црква у правом смислу те речи.
2. „Христијанизација" пост-совјетске Русије од стране Ватикана је злоупотреба чињенице да је руски народ отргнут од својих корена захваљујући суровом прогону Цркве који је спроводио совјетски режим (по званичним подацима руске државне комисије, комунисти су, од свог доласка на власт, побили око 200 хиљада свештених и монашких лица
Православне Цркве!)
3. Руска Црква се не боји да ће римска акција „испразнити православне храмове", како је изјавио надбискуп Тадеуш Кондрушевич, него не жели коначно захлађење односа између православног Истока и римокатоличког Запада. Обе стране имају традиционалне територије на којима обављају пастирски рад. Међутим, кардинал Валтер Каспер, задужен од папе да унапређује „јединство кршћана“, у свом интервјуу датом католичким новинама („Civilta catholicca", 16. марта 2002.) истиче да је расправа о канонској територији и прозелитизму заснована на „идеолошким темељима", оптужујући Руску Цркву за „еклезиолошку херезу" зато што не препознаје „мисионарски аспект" Римске цркве и погрешно проширује „појам прозелитизма".
Руска Црква ставља до знања да је оваквим ставовима Ватикан коначно показао да не верује у пуноту црквености Православља, јер је после II ватиканског концила појам „канонске територије" био усвојен и међу римским мисионарима, који су се, макар привидно, трудили да не иду на туђе пастирско поље.
У руском документу се каже и ово: „Враћајући се теми „слободе избора" коју неки Руси користе да би изабрали католицизам, треба рећи да проблем прозелитизма не лежи у чињеници да неки више воле католицизам или постају римокатолици - на крају крајева, то је право сваког понаособ - него у чињеници да католичка мисија оне који оклевају наводи на такво решење.
ПИТАЊЕ ПРОЗЕЛИТИЗМА HE ПРИПАДА НИ ОБЛАСТИ СВЕТОВНОГ ПРАВА, НИ ОБЛАСТИ „ЉУДСКИХ ПРАВА", НЕГО ОБЛАСТИ МЕЂУХРИШЋАНСКЕ И МЕЂУЦРКВЕНЕ ЕТИКЕ. Мисионарска активност католика у Русији је вапијуће насиље над том етиком. To сe нарочито види из активности католичких монашких редова."
Римокатолика је у данашњој Русији много мање него пре бољшевичке револуције 1917. Тада, за време православне Монархије, постојале су две бискупије, у Могиљеву и Тираспољу, а сада их је четири. To значи да је циљ Рима у Русији мисија мећу људима који по пореклу и култури припадају православном наслећу.
Ватикан манипулише и са бројем својих верника у Русији. Секретар за штампу папске државе, Наваро Валс, помиње 1,3 милиона верника. Надбискуп московски Кондрушевич говори о 500-600 хиљада истих. Додуше, Кондрушевич је 2002, кад су нове бискупије осниване, устврдио да само у Москви има 65 хиљада католика, мада се на мисама у највећим папским храмовима за Божић и Ускрс не може избројати више од хиљаду људи. Римска црква смера да у древном Пскову подигне катедралу високу 40 метара, a y том граду има само 100 верника!
С обзиром на стање међу свећенством на Западу, Ватикан би да Русе регрутује за нове жупнике у Европи. Неки самостани Запада већ имају руске искушенике. На свом састанку са бискупима из земаља бившег СССР-а, папа Иван Павао II је нагласио потребу да жупници буду из народа коме he да мисионаре. Надбискуп Кондрушевич је у часопису „Светлост Еванђеља" (11/ 2001.) нагласио да је Католичка црква „крајње заинтересована да има руско, а не страно, свећенство, које ћe cе старати о католицима у Русији, и да ћe учинити све што је могуће у том правцу".