Шта значи „бити у Телу Цркве“?
Обавезе сваког верника који се налази у телу Цркве и у њој остварује своје спасење су следеће:
а) он мора да верује онако како верује сва Црква од почетка до данас, њеним гласом треба да проверава свако своје или туђе расуђивање и да разрешава сваку недоумицу која се рађа, и ни у ком облику не сме да допушта себи ништа што макар за длаку одступа од учења Цркве, јер је она стуб и утврђење истине (1. Тим. 3,15). Запамти: ко ово не испоштује он је незнабожац и цариник по речи Господњој (Мт. 18,17);
б) ни у чему не сме да одступа од било ког правила црквеног живота, - треба да пости када свима предстоји пост, да пости и да се причешћује се Светим Христовим Тајнама, као што је установљено у Цркви, и да се придржава молитвених и благословених свештенодејстава Цркве, повинујући се речи Апостола који забрањује да се остављају црквена сабрања (Јевр. 10, 25);
в) треба да буде сигуран у то да су небеско и земаљско у нераскидивој вези, живој и непосредној. Због тога се и наше молитве за њих и њихове молитве за нас чују и бивају услишене. Ми смо своји, сродни и Анђелима и свима онима који су од почетка угодили Богу: јер оцрквењујући се, "приступамо Граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, миријадама Анђела, свечаном сабору и Цркви првородних, записаних на небесима" (Јевр. 12, 22-23) (Св. Теофан Затворник 8, 67).
"Осим у нашој Цркви светиње нигде нема," а то значи да ако хоћемо да будемо свети као што је свет Отац наш Небески, морамо бити у синовском страху и морамо бити послушни светој Мајци нашој - Цркви, испуњавајући све њене заповести" (Св. Димитрије Ростовски).
Најважнијих црквених заповести има девет
1. заповест сваког православног Хришћанина обавезује да се моли Богу и да се придржава свих правила по уставу, која се тичу богослужења сваке недеље и празничних дана; постоји правило које одлучује од Цркве онога ко три
недеље без оправданог разлога не присуствује богослужењу.2. црквена заповест прописују да се поштују постови које је Црква одредила.
3. црквена заповест саветује дужну приврженост и поштовање према слугама Христове Цркве, а нарочито према духовним лицима, а мирјанима забрањује да се мешају у духовне ствари.
4. подсећа на дужност исповести и причешћивања, а болесне на јелеосвећење.
5. прописује да неискусни у познавању Светог Писма и наука не читају књиге које су написали јеретици, да не слушају њихово богохулно учење и да се клоне општења са њима.
6. заповест прописује да се човек моли за људе у сваком звању, нарочито за оне који су на власти, и духовној и грађанској. Ту се помиње и молитва за умрле и о обраћању у православну веру јеретика и расколника.
7. заповест учи о придржавању постова и молитава које посебно одреди митрополит или епископ у својој епархији у случају неке заједничке нужде или невоље.
8. заповест се тиче црквене имовине и имања.
9. на крају забрањује да се склапају бракови у дане које је Црква забранила, као и да православни Хришћани присуствују недозвољеним играма и представама, и да се придржавају паганских обичаја и налаже да се од њих уздржавају.