Оваплоћење
Баш онда када је свет помислио да је Бог мртав, Бог постаје плот (тело),[1] постаје човек. Када је човек помислио да се коначно"ослободио" окова сопствене савести и заувек ишчупао из загрљаја Живога Бога, тај наизглед далеки и безлични Бог се оваплотио, постао личан и доступан: Бог је постао Човек, Бог је постао Личност.
Месија, Син Божији, родио се од чисте девојке, Дјеве Марије, да би се тиме открило Његово божанско порекло. У томе се открила савршеност Божијег Оваплоћења (рођења у телу): да би Бог, Који је Сав Пречистота, постао тело, требало је најпре да као човек уђе у овај свет кроз пречисту девичанску утробу Дјеве Марије, која беше пореклом од цара и пророка званог Давид, као што је и било проречено.
Тај Човек - Коме је Сам Бог био Отац - звао се Исус Христос. "Исус" значи - Спаситељ, а Христос значи - "Помазаник" (Божији).
Тако се Бог јавио на начин који потпуно надилази људ-ски ум: родио се из девичанске утробе и испунио сва пророштва.
Христос Богочовек[2] је од рођења био савршен Човек и живео као савршен Човек у несавршеном свету, страдајући од рођења Свога до смрти Своје као и сваки други човек. Када се навршило богоодређено време, Христос је престао да се бави дрводељством и почео свету да објављује благовест Свога Оваплоћења и Своје богочовечанске мисије. Тако је Бог Творац дошао Својој творевини и открио Истину у њеној пуноти.
Свака Христова реч је била непогрешиво и савршено откривење истине о бесмртности људске душе, о животу после смрти, о физичком и оном другом свету (Царству Божијем), о рату и миру у духовном животу, о Богу као апсолутној Истини. Христос је пророчки говорио о томе да ће Га свет, коме је дошао да подари живот вечни, одбацити.
Христос је пророчки говорио о Својој смрти - смрти коју ће као Бог морати да претрпи од оних које је створио. Бог је постао човек, страдао као човек, открио човеку Пут, Истину и Живот, а затим умро на Крсту, испунивши тиме најсавршенију од свих истина - Истину Божије Љубави.
Човечанство је - пре Христовога доласка - било крајње отуђено од Бога. Чак и они који слушаху Пророке немаху ништа друго до огранично знање о Божијој Истини, јер људима још увек није било дато пуно откривење нове заједнице са Богом, до које ће доћи тек кроз Божије Оваплоћење. Чак ни богооткривени Закон није могао да утоли духовну жеђ човекову. Људи су заборавили две прве заповести: заповест љубави према Богу и заповест љубави према ближњима. Људима је био потребан живи пример праве љубави према Богу и према ближњима. Људима је било потребно да чују истину о бесмртности душе и о постојању другог, Божијег света. Људима је било потребно да се поновно сједине са Богом.
[1] Отуда и појам „Оваплоћење“, као један од кључних богословских појмова хришћанске вере (прим.прев.)
[2] Богочовек значи: и Бог и човек у исто време и за сва времена. Христос је пун и цео Бог Који је постао пуни и цели Човек, примивши све људско осим греха. Син Божији в Син Човечији - Једини "Нови под сувцем", једини Бог Спаситељ Који је постао човек да би човек могао да постане бог по благодати Божијој. Син Божији Који вас је усиновио - да сваки човек може да постане син Божији и ми смо сви "браћа Господња", јер је Христос ваш Брат. И нико не узвиси човека толико као сам Бог (прим. прев.).
