Ништа више није шокантно
Живимо у свету који је обујмљен паклом. Следимо заповести "духа времена" и налазимо се у "деветом кругу".
Медији су нас научили све о сексу, дроги и насиљу.
Прошли смо кроз курс Нихилизма и дипломирали на факултету деструкције.
Старогрчки философ Аристотел је рекао: "Школа и образовање служе да би млади научили шта треба да воле, а шта не". А нас данас уче да мрзимо Бога.
Уче нас да је наш циљ да успемо у овом свету и да, на тај начин, отпаднемо од Небеса. Ничеову философију самоубиственог лудила су уврстили у "обавезну лектиру"[1] за младе, дајући тиме оправдање богоубиству. Уче нас да је живот немилосрдна утакмица и свима нам дају безличне бројеве уместо личних имена.
И да иронија буде већа, живећи у складу са оним чему су нас учили у инстуитуцајама овога света, ми изнова бнвамо институционализовани и смештени или у тапацирану собу или у затворску ћелију, и опет нам дају наш број.
Један од водећих учитеља у овој школи деструкције зове се "револуција". Тај учитељ тврди да је против "система", али у стварности тај противник "система" и сам јесте највећи слуга "система".
То је суштина савремене револуционарне[2] прелести: наша наводна побуна против "система" се сама претвара у најгори могући систем.
[1] У многим образовним сиситемима дела Ф.Ничеа представљају обавезну средњешколску литературу.
[2] Када говоре о "револуционарности" западне омладине, аутори мисле не само иа њихово често политичко левичарство (заношење марксизмом и социјализмом, давање подршке комунистичким револуционарннм покретвма широм света...), већ пре свега на духовно, онтолошко левичарство читаве западне цивилизације, које млади пројављују кроз секуларну "побуну" против секуларних ауторитета цивилизације тј. лажности секуларизоване "традиције", породице, друштва, напретка, успеха... Но та се побуна, будући искључиво људска, на крају, по правилу, уклопи у "систем" против кога се бунила и постаје саставни део озакоњене цивилизацијске побуне против истине и живота, против Бога Живога... (прим. прев.)
