Постојање Бога
Људски ум није у стању да сам по себи сазна Истину Божију. Будући да је Бог "нематеријалан", не може бити никаквих научних или математичких доказа којим би се могло доказа-ти да Бога има. Вера у Бога захтева чин наше воље да верујемо. То је разлог због кога постојање Бога неће никада бити у потпуности доказано нити, пак, оповргнуто. Човек мора у свом животу да се служи духовном способношћу вере. То је у складу са Божијом бескрајном Премудрошћу: човек мора да се служи својом духовном природом да би познао Бога, Који је Дух. А шта је вера? Вера је љубав.
Вера може бити описана као здружени напор ума (разума), срца (осећања) и слободне воље усмерен на разумевање онога што је самом уму недоступно.
Јован (Сергијев) Кронштатски, руски мистик са краја XIX и почетка XX века, пише следеће:
"Вера је убеђеност у духовну истину, у Оно што Јесте, то јест у Бога; убеђеност у постојање духовног света са свим његовим атрибутима; убеђеност која је слична нашој убеђености у постојање материјалног света са свим оним што му припада"".
У истинској вери, која је љубав, ми почињемо да се приближавамо Творцу. И заиста, савршеност смисла који се пројављује у физичком свету открива нам сву премудрост Творца.Човеку се, кроз сагледање Творчеве творевине - природнога све-та, открива Ум који стоји изнад козмоса. Зашто птице с јесени лете на југ? Шта је то што нагони сунцокрете да се окрећу за сунцем да би упијали живодајне сунчеве зраке? Ко подиже читаво дрво из маленог семена које лежи у прашини? Лепота творевине објављује Лепоту Творца, Који надилази свако људско схва-тање. Природа је икона Највећега Уметника. Планине, мора, реке и сва жива створења величају Онога Који их је створио.
Душа човекова по својој природи трага за истином, трага за Богом. Она, посматрајући творевину, у њој може сагледати лепоту и премудрост, које собом откривају саму Истину Божију и Самога Творца. То је начин на који човек може осети-ти Бога. Међутим, потрага за Богом се не завршава тим осећањем Бога, она се наставља јер душа човекова жели лично да унозна Бога.
Атанасије Велики, светитељ које је у IV веку живео у Египту, овако описује први корак у човековом познању Творца: "... Јер, какве користи од постојања за створење ако оно не позна Онога Који га је створио? Како људи могу бити разумна створења ако немају никаквога знања о Речи и Уму Творца, кроз које су примили своје биће? Када не би имали знања о земаљским стварима, они не би били ништа бољи од животиња. Зашто би Бог уопште створио људе, ако Му намI ера није била да људи могу да Га познају?. [1]
Схвативши да је људско сазнање несавршено и ограничено људи су почели да чекају откривење Истине, које би дошло непосредно од Бога. И тада се навршило време да Бог открије пуноту истине.
