Ефекти рок-музике

 

Ефекти рок-музике на тинејџере, као и на нешто млађе, не могу се више занемаривати. Психолози нам говоре да се у тим годинама обликује и фиксира адолесцентни систем вредности, можда за сва времена. Важно је стога запитати се која се поруке преносе тинејџерима који тако често слушају рок-музику, четири до шест сати сваког дана. Како ће ове поруке утицати на wих и њихово формирање?

Психолози који су истраживали последице деловања музике изразили су забринутост: нпр., водећи истраживач Џон Капа у својим студијама указује да су људи "истински осетљиви на свесне поруке са плоче и да се узбуђеност и меланхолија могу створити (музичко-чулним) преоптерећењем... Кад год јој преоптеретите ум, особа постаје веома подложна утицају. Прихватиће све што сугеришете у то време јер немају одбрану против тога. Људи могу изаћи са концерта у хипер-сдгестибилном стању... Музика има тенденцију да расплине мишљење и сгвара расположења. Резултат је да поруке "упливавају"(у човека, нап. прир.)

Могући ефекти извесних форми рок музике су тако озбиљни да је преко двадесет држава увело законодавно тело које ће етикетирати адбуме и видео-траке са нападном и увредљивом музиком. У часопису "Time" (7. мај 1990) пише да су законодавци у 19 држава разматрали предлог да се уведу налеинице упозорења. Родитељи, наставници, лекари и људи уопште изражавају своју бојазан због "негативног утицаја овог типа музике на децу и адолесценте".

Комисија при Конгресу је изнела оно због чега су људи забринути:

 

Прво: "Медији музике, стихова и визуелних представа, засебно а нарочито у комбинацији имали су дубок утицај на друштво и његове цвједине чланове.

Друго: "Извесна музика и музичке видео-касете шире негативне  агасли и понашање заговарајући и подстичући насиље, вандализам, силовање, убиство, дрогу, самоубиство, понижавање жена, деце и људског^; живота, бестијалност, садизам, мазохизам и друге перверзије."

Треће: "У годинама када је лако начинити утисак, сервира се јако непристојан и негативан материјал."

И четврто: "Такав материјал је доступан свуда и сваком независно од узраста ако има довољно новца..."

Данас је чак и медицина забринута због негативних ефеката рок музике на нашу младеж. У једној студији угледног "Часописа америчке здравствене асоцијације" (септембар 1989), "Адолесценти и њихова музика: увиди у здравље адолесцената", закључује се:

 

„Током  долесценције, од тинејџера се очекује да образују стандарде понашања и измире их са својом перцепцијом (схватањем, поимањем) стандарда одраслих. У овом контексту, музика, моћан медијум у животу адолесцената, нуди проблематичне, супротне вредности. Експлицитни сексуални и насилнички текстови песама неких облика музике често се сукобљавају са темама апстиненције и рационалног понашања које заговара друштво одраслих... Лекари треба да су свесни улоге музике у животу адолесцената и да искористе склоност ка музици као кључ за емоционално и ментално здравље адолесцената“.

 

Чувени социолог Алан Блум у свом делу „Сумрак америчког ума“, такође изражава забринутост због утицаја рок-музике на ученике основне и средње школе, па чак и на студенте. Блум заступа став да млади тинјеџери који имају нагли приступ сексуалности не могу да се развијају нормално. А рок их снажно бомбардује порукама сексуалности одраслих и чак разним изопаченостима,, гурајући их у сексуална искуства одраслих. Ово се догађа баш у доба када имају недовољно изграђене појмове о љубави, преданости и нажњи. Према Блуму, рок-музика у америчкој култури подрива контролу родитеља над нормалним образовањем њихове деце.

Време је увелико повезано са снажним утицајем рок музике на младе људе. "Часопис Америчке здравствене асоцијације" извештава да "између седмог и дванаестог разреда (четвртог средње школе - код нас, прим. прир.), просечан тинејџер слуша 10.500 сати рок-музике. само мало мање него што је укупан број сати који проведу у учионици од предшколског узраста до краја средње школе"

Студија професора образовне психологије открила је да су љубитељи хеви-метал музике знали текстове песама напамет много чешће него поклоници рока. Затим, 41 одсто је изјавило да зна речи "свих" њихових омиљених песама (25 одсто рок-љубитеља рекло је то исто). Још једна студија открила је да већина адолесцената зна речи својих омиљених песама а алармантно велики број адолесцената изјавило је да се слаже са тим речима.

Један педагог који ради са адолесцентима често истиче како уочава утицај рок-музике. Он вели: "Утицај рок-музике непрестано избија на површину током мојих састанака са ученицима. Непрестано се очитује како своје понашање обликују према обрасцу неморалног понашања њихових рок звезда. Деца показују своју приврженост речником који су одабрали, исписивањем наслова песама на својим књигама, јакнама, постерима који висе на зидовима њихових соба, музиком коју служају у колима, одећом коју носе".

Чак се и полицајац из Ричманда, Индијана, жалио: "Радио-станице би требало да одбију емитовање овакве врсте музике. Кроз шерифову канцеларију непрестано пролазе деца која копирају ово понашање. Могу рећи да ова врста музика има негативан утицај на њих."

Све нас ово наводи да закључимо да је једно од неодложних пи-тања у погледу рок-музике: "Чему се уче осетљиви и рањиви тинејџери када су у питању људска сексуалност, моралност, хришћанство, коришћење дрога, понашање према другима, окултизам и њихова философија живота уопште?"

Ма шта неко мислио о рок-музици, не може се порећи да на неки начин не пружа упутства и инструкције младим људима. Рок видео, концерти и часописи преносе снажну поруку и то веома учесталу и лако прихватљиву. Порука се открива кроз звук и текстове песама и кроз ставове и стил извођача.   

Ако размотримо   МТV   серију   "Rockumentary"   која   даје интервјуе    и   документарне прилоге овећим (значајнијим) рок групама најчешће се може видети деструктиван начин живота водећих личности у року: дроге, секс, алкохол, нихилизам, хедонизам, бунтовност, безакоње и окултизам.

На пример, 3. августа  1991.   чланови   бенда "Motley Crue"  исповедали су неке од суманутих врста  понашања  која  су  постала  карактеристична за њихове личне животе. Живот им је постао тако суманутда цео бенд схвата шта се збива и да знају да се морају променити – или ће се све завршити трагично, чак и смрћу.