Данак нихилизму: у души, духу и телу
Прихватили смо најбоље од битника 50-тих, из 60-тих zvelvet Underground, а из 70-их New York Dolls и британски панк покрет, и пренели то клинцима са улице. Искакање из возова, купање по сметлиштима и крађа пива били су тек романтични појмови, а самозадовољавање је било гламуризовано. Нисмо имали довољно предаха да размислимо о данку који ће нам нихилизам ове врсте наметнути и на тело и на дух и душу.
Године 1983. неки пријатељ и ја свирали смо у једном “Industrial” бенду, и имали смо кућу у четврти робних кућа у североисточном Портланду. Имали смо свирке у подруму сваке суботе увече. Најбољи бендови из Портланда и Сиетла долазили су да свирају, ту и тамо и понеки бенд из Сан Франциска и L.A. - ја бих навратио. The Accused, T.S.O.L. и један бенд у ком су свирали каснији чланови Guns’n’Roses свирали су ту. И млада и богата девојка Кортни Лав висила је ту, покушавајући да се спријатељи с неким. Једне вечери избио је неред у ком су учествовали неки џокови (посетиоци диско клубова) и панкери, и то баш испред наше куће.
Локални хардкор бенд Poison Idea постављао је опрему за наступ. Одједном, гаража у којој сам живео букнула је и пламен је сукљао 20-так метара увис. Кад је ватра захватила главну зграду појурили смо да спасемо опрему бенда. Једино што сам успео да спасем од мојих ствари било је буренце пива и скејт. То су биле ваљда једине важне ствари у мом животу.
Касније 1983. победио сам на Северозападном шампионату у ветикалном скејтбордингу, досегавши врхунац који више никада нећу постићи. Као и обично, скејт сам возио пијан - више нисам могао добро возити трезан. Позван ам да се прикључим скејтбординг тиму "Jak’s" у Сан Франциску и живео сам тамо остатак лета. То су били младалачки дани сцене Сан Франциска која је управо планула.
Панк-рок магазин "Maximmum Rock’n’roll" тек је почео да излази, а "Thrasher", скејтерски магазин, управо је почињао да добија на тиражу... Били смо збијених редова, лутајућа гусарска банда и то су били моји најсрећнији дани...
Вратио сам се на северозапад и отишао у Сиетл да висимо тамо. Глем покрет био је у пуном сјају. Музика се успоравала, а Курт Кобејн почињао је да обликује почетке гранџа. Ту сам по први пут окусио тта значи живот џанкија.
Једне вечери један пријатељ бануо је у стан у коме сам живео. Он беше провалио у локалну апотеку и украо три кесе пуне седатива, барбитурата и наркотика. Неколико тренутака касније, без и примисли о томе шта ја то радим, допустио сам пријатељу да ми забоде иглу у вену. Топлина је прожела моје тело и на тренутак сам помислио да сам у рају. Тада сам изгубио свест... Кад сам се освестио, следећег јутра пријатељ ми је саопштио да је зезнуо ствар приликом мерења и да сам био овердозирао. Он ме је задржавао да не паднем у предубок саи и могућу смрт. Дао ми је стотине пилула - валијума, неких црвених, анти-депресива - и одвео ме на аутобуску станицу. Наредна недеља ми је сасвим мутна у сећању, магновење које је завршило тако што сам разбио излог неке самопослуге да украдем пиво и онесвестио се испред ње. Пробудио сам се у затвору, убалављеног носа и са осећањем кризе, које ћу тек добро упознати. Све о чему сам могао дамислим било је како да набавим још допа...
Почетком 1984. западна обала била је преплављена јефтиним берклијевским есидом и мексиканским хероином званим Чива, са високим уделом тара. Свакодневна употреба есида означила је крај мог "истраживачког периода у употреби дроге, и започео је мој суноврат према свакодневној употреби Чиве. Портландска полиција вршила је велику реорганизацију својих редова због неке корупционашке афере, и није имала никакву контролу над оним што се дешавало на улицама центра града. Није било ништа необично видети људе на Коуч Стриту како се фиксају на плочнику, седећи на хауби аутомобила.
Стотине дилера стајало је у низу дуж три блока, продајући своје производе порт-ландској омладини. Тог лета многи клинци пребрзо су порасли. Неки нису доживели 1985.
