Рок у служби Новог светског поретка
Нови светски поредак, можда последњи тоталитаризам у историји човечанства, никад пред људима није смео да се покаже без образина хуманизма и алтруизма. Глобалистичка идеологија уједињеног човечанства, на свесном или несвесном плану усвајања од стране рок-идолопоклоника, служила је творцима новог светског поретка као одличан параван за ментално, морално и материјално потчињавање маса.
Један од најважнијих "културних" догађаја који су најавили доба "уједињеног човечанства" (милом или силом!) био је и велики "Live Aid" ("Помоћ уживо") концерт, одржан 13. јула 1985. године на стадиону Вембли у Лондону и, паралелно, на стадиону "Џон Ф. Кенеди" у Филаделфији.
Циљ концерта је био скупљање новца и хуманитарне помоћи за гладну децу Етиопије. У пројекту, који је званично покренуо Боб Гелдоф, бивши фронтмен групе "Пацови из Бумграда", учествовали су најпознатији западни рок-музичари, али и рокери из земаља "реалног" и "самоуправног" социјализма - из СССР-а и Југославије. На концерту су наступали Дејвид Боуви, "Дајар Стрејтс", Брајен Фери, Елтон Џон, "Квин", "Статус Кво", Стинг, "ЈуТу", Пит Таузенд и "Ху", Ерик Клептон, "Дјуран Дјуран", Бој Џорџ, Мик Џегер, "Џудас Прист", "Сантана", итд. Пошто је преношена путем сателита, концерт је видело око милијарду и по људи у сто земаља света. Утисци присутних?
У часопису "Рок" (79/85) Валентина Рапајић пише: "Оно што нас је најпре ошамутило била је - маса, море људи, чије ћуди, додир, мирис, рокерски вукови одлично познају (...) Тицало се то ове Планете. На такав догађај (без икаквог лажног колективизма) нема право појединац, и то су осећали сви, свесно или несвесно радујући се том дечјем, високо-технолошком, али ипак праисконском доживљају зајеdнице, овог пута - светске заједнице."
По Рапајићевој, људи XX века су "срећни" што су рођени сада, кад се може присуствовати "глобалном ирационалном догађају". Владимир Стакић је одушевљен чињеницом да су сви, по први пут на том концерту, били - равноправни. По њему, то је био "свет људи окупљених око истог циља и са истим намерама. Свет у коме су сви слушали друге... у коме су сви били у праву".
Идеолозима глобализма овакви су коментари и били потребни: они су их изазвали и очекивали. Две главне улоге "Лајв ејда" биле су:
- Развијање свести о "глобалном заједништву, и
- Представљање рок-звезда као хуманитарних месија који спасавају гладне.
Оба циља су, слободно то можемо рећи, остварена: млади целог света, окупљени на британском и америчком стадиону, или пред ТВ-екранима, осећали су се као једно кад је у питању енергија која им је нуђена, уз идеологију коју нису добро разумели, што и није битно; рок-звезде су тих месеци заиста биле у центру пажње светске јавности као хуманитарни супермени (сви скандали око дроге, утаје пореза, премлаћивања љубавница и завођења малолетница су заборављени).
Митологија "Лајв ејда" уопште није проверавана: свима се веровало на реч. Боб Гелдоф, човек који је све осмислио, причао је како је дошао на идеју да се помогне гладнима у Етиопији: док је гледао ТВ, то му је изненада пало на памет. Хокус-покус, за кратко време скупио је своје хумане друgаре из шоу-бизниса (као да иза целог пројекта није стајала огромна организациона и пропагандна машинерија). Да би све било што уверљивије, "Лајв ејду" је дат чак и "хришћански премаз" (иако је једна од најважнијих заповести Христових милостиња у тајности, да људи не виде, и без самохвалисања Мт. 6,1-4).
С тим у вези, снимљена је песма “We are the World" ("Ми смо свет") у чијем су певању учествовала многа позната рок-имена. У њој се каже:
"Долази време кад се свет мора понашати као један...
Ми смо део велике Божје породице и заиста: треба нам само љубав...
Као што нам је Бог показао, ПРEТВОРИВШИ КАМЕЊЕ У ХЛЕБОВЕ,
и ми морамо пружити руку помоћи".
На први поглед - изванредно! Свет је један (сетимо се Леноновог хита "Imagine"), сви смо "Божја породица", треба нам само љубав ("All you need is lovе", зар не?)... Камење, по угледу на Бога, треба претворити у хлебове...
Станимо! Овде нешто није у реду.
Место у песми се очито односи на Христово суочавање са сатаном у пустињи (види Мт. 4,1-11), када је сатана приступио Спаситељу да би га, пошто је овај четрдесет дана постио, не једући и не пијући ништа, кушао сластољубљем, славољубљем и властољубљем.
Прво искушење Свети Лука описује овако: "И рече му ђаво: Ако си Син Божји, реци овоме камену да постане хљеб. И одговори му Исус говорећи: Писано је: Не живи човјек само о хљебу, него о свакој ријечи Божијој" (Лк. 4,3-4).
Дакле, сатана је Спаситељу, Богу Који је постао Човек, понудио да ПРЕТВОРИ камење у хлебове, а Христос је, истичући превасходство Царства Божијег над земаљским уживањима, то одлучно одбио.
Писци стихова за песму "Ми смо свет" то су морали знати, па ипак су истакли да је узор "Лајв Ејда" - "бог" који је камење претворио у хлебове, то јест "бог" коме је земаљско важније од небеског.
А тај "бог" је, очито, кнез овога света, ђаво, стални планер "земаљских рајева" који је многе саблазнио нудећи им пун стомак у замену за вечну и бесмртну душу. Према томе, певачима песме "Ми смо свет" није био важан Христос, Који је рекао да човек не живи само о хлебу; они су се обраћали ономе који нуди "хлеба и игара".
И, наравно, Гелдоф је предложен за Нобелову награду за мир. 1986. године часопис "5рт" објавио је стравичан податак:
"Лајв ејдом“[1] прикупљену храну и новац отела је комунистичка власт Етиопије. За новац је купљено оружје за борбу против устаника
[1] Да је „Live Aid” постао културни догађај њуејџерске револуције, која је продрла у „глобалну свест“ човечанства, показује чињеница да је текст о Гелдофу и „Live Aid”-у ушао у уџбенике енглеског језика за други разред средњих школа у Србији (Unit seven “Human Solidarity”).
