Жртве рока
Најстрашнији случај описан у књизи, који јасно показује какве су димензије тираније бездушних рок-идола, збио се 1984. кад је група "Мотли Кру" дошла у Сан Антонио, Тексас. "Мотли Кру" су били познат по "жестоким" наступима и песмама пуним црномагијске симболике. Ники Сиксикс, лидер бенда, увек се правда тиме да се млади на његовим концертима "празне" и то им помаже да не буду "агресивни" (у ствари је обрнуто: такви концерти пуне младе агресијом и мржњом). Иако кокетира са сатанизмом, он се прави невешт. Тако, на пример, вели: "Што се тиче нашег пентаграма који се налази и на омоту албума - ми нисмо знали да тај симбол означава тзв. "ђавољи круг" и да доноси несрећу - ми смо у некој пророчанској књизи наишли на податак да је то симбол вукодлака и као таквог га прихватили, а тако га и тумачимо. Јер, ми смо попут вампира - будимо се ноћу и идемо у лов на жртве" (смех).
Како су се жртве понашале у Сан Антонију? Локална радио-станица KISS-FM представљала је бенд и позвала слушаоце да пишу шта би радили ако би добили могућност да се сретну са бендом. Победници су, уз бесплатне улазнице за концерт, стицали право на жељени сусрет. Боб Грин, из "Есквајер магазина", објавио је нека писма. Девојчица од тринаест година је написала: "Радила бих оно са њима до изнемоглости". Кад су је питали зашто је то написала, девојчица је рекла: "Ја само волим бенд. Тако сам написала јер ми оно изгледају као типови који то воле, ето."
А четрнаестогодишњи дечак се овако огласио: "Дао бих им своју мајку, која је врло згодиа. Има црвену косу и смеђе очи. Воли хеви-метал, нарочито 'Мотли Кру'. Моја мајка стварно страва изгледа." Образложење: "Написао сам писмо јер бих заиста волео да се иза бине нађем са "Мотли Кру". Моја мама исто воли тај бенд, и мислио сам да имам добру прилику да победим ако им је понудим. Шта би било да је бенд заиста рекао да хоће моју мајку? Одговорио бих: "Узмите је, ево је!" Ја стварно волим своју мајку; знам да би пошла са њима".
Врхунац лудила је изјава мајке, старе 34 године:"Да, ја сам фан бенда, заиста јесам. Сложила сам се да пише. Стално слушамо радио скупа да бисмо их чули. Они су дивљи, помало дивљи. Били и ја имамо добар однос мајке и сина. Он ме лудо воли, као и ја њега. Кад је рекао да ме понудио бенду, казала сам: "О, Били!" Али, ја их стварно волим, и хтела сам Билију да помогнем да победи".
Аранца је у књизи одговорио на питања која су му најчешће постављали. Укратко излажемо те одговоре.
1. Слажем се да су групе које сте поменули опасне, али нисте поменули моје групе. Оне не певају о сатани, дроги и сексу, кажу једни.
- Сам рокенрол је нешто што човека одваја од Бога, вели Аранца.
2. Не слушамо речи, једино музику, додају други.
- Човек није само тело, него и ум, душа. Пријемчивост наша је таква да се никад не може слушати "само музика".
У односу на Христа ништа није неутрално, одговара Аранца кад га питају "Има ли неутралне рок-музике?"
