Где смо били:

 

- Извукли смо се испод рушевина хипи-покрета који је желео да створи од света утопију, покушавајући то преко својих бројних мајица и површних осећања. Хипи покрет био је последњи покушај да се оствари рај на земљи. Када је он пропао, схватили смо да више нема наде и нико више ништа није покушавао.

 - Живели смо у безнађу. Волели смо чак и патњу, јер је то била једина ствар за коју смо били сигурни да постоји у овом варљивом свету.  

- Величали смо сиромаштво и ружноћу. У свету који обожава младост, лепоту и здравље, скривали смо нашу младост и нагрђивали леноту, живели прљаво и сиромашно, у побуни против свих површних Вредности овога света.

 - Живели смо у нечистоти. Тражили смо пролаз у нешто стварно, јер су солитери и фабрике, супермаркети и робне куће, огромни данци ресторана, били храмови смрти. Можда ће се на отпаду - с људима који се нису уклопили у друштво - чути речи истине. Прљавштина нас је плашила, сушила нам кожу као сумпор, али никада није освојила наше душе.

 - Покушали смо, кроз отпор према свету, да сачувамо нашу безазленост и детињство. И због тога нечистота није никада освојила иаше душе.  

- Експериментисали смо са лудилом, јер је лудост оно што је за овај свет паметно. Можда нас је лудост одвела до тога да видимо одблеоак онога какве ствари јесу.  

- Скупљали смо се заједно ускраћени за праву породицу, јер смо живели у друштву које обожава индивидуу (која обожава себе преко одраза у огледалу), оснивали смо наше неприкладне породице, сакупљајући се заједно против света.  

- Трудили смо се да будемо поштени. То изнад свега. Покушавали смо да будемо оно што јесмо, а не оно што свет жели да будемо. Никога нисмо насамарили. Али, никако нисмо могли схватити ко смо зато што нас нико никад није учио да смо нешто више од животиње са најразвијенијим мозгом. Зато се нико од нас није могао уздићи изнад овога нивоа.