Бестидност и блуд убијају живот

 

Чеднородни уди су најсветији уди људског тела, говорио је Свети Григорије Нисијски. Зашто? Зато што свим органима и чулима човек служи самом себи, а чедородни уди отварају пут новоме животу. У Богом благословеном браку људска полност, као тајна љубави човека и човечице, добија освештење, и није случајно да је Апостол Павле односу мужа и жене задао да буде сличан односу Христа и Цркве: супруг да воли супругу као Христос Цркву, жртвујући се, ако треба, за њу и до смрти, а да супруга свог животног друга поштује као Црква Христа. Из хришћанског брака, заједнице узајамне љубави супружника укрепљене љубављу према Богу, исцветавају најлепши цветови: деца, која крштењем и светотајинском благодаћу постају наследници вечнога живота. Рађањем деце човек се бори против смрти; деца су икона васкрсења. Зато је једна од најлепших особина човекових чедност, духовна и телесна чистота којом се постаје и остаје чедо Небеског Оца. Као свештена област постојања, полност је код православних Хришћана, обасјаних Истином, увек била област чедности. Поштујући значај родног начела, људи Божји су свагда настојали да се заштите од бестидног обнаживања и блудног понашања, знајући да бестидност и блуд убијају живот.

Знајући да је полност једна од најрањивијих тачки човекових, демон је уложио сва средства да опогани ум и чула оних који су од Бога одступили и да их потчини себи. Пре доласка Спаситеља у свет, ђаво је пагане скоро сасвим потчинио. Чак су и лажни богови пагана били маштом обесмрћени блудници и убице: довољно је загледати се у митологију древне Грчке, па се уверити да је тако (Зевс је, на пример, убио оца, у браку је са сестром Хером, а непрестано чини прељубу, па и мужеложничку (случај са Ганимедом). На Олимпу је све врвело од полне разузданости. Нови, савремени паганизам, пропагиран преко медија и упражњаван од највећег дела савременог човечанства, у том смислу није ништа различит од своје прве верзије.

Слободно се може рећи да је седмоструко ужаснији, јер некад човечанство није знало за Христа, а сад Га је упознало и одбацило, па је потоње горе од првог.

У тексту "Изглед као оружје" ("Рок" 101/87.) Ивана Дамјановић примећује: "Сада друштво има филмске и рок-звезде које су за нас, на нешто различит начин, оно што су богови и богиње били за старе Грке и Римљане. С једне стране, ми обожавамо те људе и дивимо им се. Они су предмет нашег маштања. С друге стране, ми се у потаји љутимо на њих и желимо да будемо као они. Као и у давној прошлости, обични смртници се надају да ће доживети бесмртност тиме што ће их богови позвати да им се придруже макар једном на Олимпу.

Зато часопис "Реорlе" има толико читалаца; читајући о животу тих "богова и богиња" многи сматрају да би под неким срећним околностима могли да почну да живе њихове животе. Многи исто тако сматрају да богаство и слава доносе срећу. То изгледа сасвим природно, јер, на крају крајева, недостатак славе и богаства спречава нас у нашим приватним животима да будемо срећни." А "богово и богиње" су увек сматрали да су "секс, дроге и рокенрол оно што треба мом мозгу и телу" (Јан Дјури).