Секс, дроге и рокенрол...

 

Рокенрол је, од самог почетка, био више идеологија него музи-ка; више поглед на свет, него уметност. Грубих, сурових ритмова, једноставних, лако памтљивих, рефрена, он се одмах окренуо ка експлоатацији сексуалности младих конзумената: његове звезде су постале проститутке за масу. Проституисани су глас, изглед, понашање, све у циљу привлачења потрошача. Полност је, као и у порнографији, комерцијализована: приче о "љубави" и "нежности" биле су пука "жвака" за бољу продају плоча. Дебора Хари, певачица групе "Блонди", открила је зашто је то тако: "Верујем да је највиша спознаја ствари сексуалне природе. Секс је најкомерцијалнији шлагер. Помоћу њега се боље продају часописи, одећа и практично сва друга роба. Секс је основа свега."

И тако даље. Изјаве познатих рокера, кад је полност у питању, сличне су као јаје јајету. Џон Оутс вели: "RNR је 99% секс"; Глен Фрај из "Иглса": "Бавим се музичким бизнисом због секса и наркотика". Амерички соул-певач Џефри Озборн тврди: "Сваки певач би радо да буде секс-симбол. Ко то не признаје, лаже или је фрустиран. Следи законе који могу бити сексуалне или музичке природе, али у сваком слу-чају у њиховом корену је еротика. Певање је најнепосреднији акустички преображај слободног тела и налази се на самом крају секса."

Рокенрол је, као што смо рекли, свој корен имао у црначкој религиозној музици, блузу и џезу, као и у кантри-вестерну белаца. Црначка протестантска богослужења су се, на пример, увек одликовала нездравом, екстатичком чулношћу што је типичан знак прелести (духовне  самообмане), кад се телесно доживљава као духовно, и обратно. Служба у црначком храму почиње седењем у клуиама, док глас проповедника допуњује умирујући звук оргуља. Затим проповедник говори све гласније, и речи се извијају у мелодију. Тражећи од верних да се предају "Христу", он је скоро хистеричан. Одједном, чује се женски глас који одговара на овај захтев. Солисткињи се придружује хор Црнаца, а затим окупљени певају и играју. Чују се крици задовољстава и бола: "Алелуја. јес, Лорд, о Лорд!" Неке жене падају у несвест, девојке уздишу и стењу у трансу, неки човек хоће да се попење на кров цркве и да скочи одозго "за Исуса". Ток оваквог "богослужења" нема ничег заједничког са трезвеноумним и смиреним богослужењем Православне Цркве; код црних протестаната реч је о чулној прелести, за коју је неко приметио да личи на "колективну стимулацију метафизичког оргазма."

Музика је еротика и религија - тако су је доживљавали црни протестанти, чије су соул- песме дале један од темеља рокенрола. Блуз је, као музика "десперадоса", очајника, од почетка описивао сексуал-ност лишену сваке тајанствености. сирову и бруталну. Кантри-вестерн, "каубојска" музика белаца, по темама се није разликовала од блуза (све једодуше, било мало "заслађеније").

Наслови тих песама су, рецимо, овакви: "Пригушена светла и лагана секси-музика", "Волим ту жену као ђаво грех"...