Паклени пас на моме трагу

 

Роберт Џонсон је, кажу, склопио фаустовски савез да би могао да свира блуз онако како га је свирао, да опише и приближи људима искуства на срећу затворена за смртног човека. Његове песме се крећу у царству егзистенцијалног ужаса где он и ђаво ходају раме уз раме, где се камење заувек одронило и закотрљало својим путем, где је он истовремено обузет пожудом и погођен импотенцијом, где блуз долази ходајући као човек или падајући као град, где Бог, ако није мртав, онда је бар самовласно равнодушан према судбини сиротог Боба, а паклени пси су заувек на његовом трагу.

Блуз који је Џонсон снимио у неколико сесија током 1936. и 1937. одзвања мучеништвом и проклетством. Умро је сам у непознатом граду. Неки кажу да га је отровала љубоморна жена, други да га је убио љубоморан мушкарац. А неки наговештавају да је могао умрети од чини, проклет и зачаран, пузећи на рукама и коленима и лајући као пас.

Но, чак и жив, Џонсонов утицај на људе био је неземаљски. Једном је усред бела дана на смрт преплашио младог Muddy Watersa, доцније једног од отаца електричног Чикаго блуза: "Било је то у малом граду по имену Фрајс Поинт и свирао је тамо на ћошку. Људи су се окупљали око њега и ја сам зауставио ауто и бацио око... Ускочио сам у кола и побегао одатле јер је он био опасан човек... Он је стварно свирао ту гитару, човече... Измигољио сам се и киднуо јер је било претешко да се поднесе."

Кад је имао још седамнаест година, Џонсон је покушао да се смири, оженивши се са петнаестогодишњом Вирџинијом Трејвис, али је она следеће године умрла на порођају; ни дете није преживело. Онда је једног дана једноставно нестао. Куда је отишао и шта је радио, нико не зна, али годину дана касније се опет појавио. За мање од годину дана је Роберт Џонсон од клинца који је свирао тако лоше да су му отимали гитару из руку постао тако добар свирач да је уздрмао - према његовом сопственом сведочанству - једног од отаца Делта блуза, Son House-а.

Шта се десило? Како је то урадио? Шта је претворило ово незрело дете у човека чија је музика учврстила Делта традицију и проширила је на нова подручја; у најсавршенијег уметника његове традиције, блузера са трепетном енергијом младића и испраним, искусним гласом човека далеко старијег од својих година? Овде се Џонсон од крви и меса укршта са Џонсоном из легенде, јер је у том периоду лимба склопио озлогла-шени савез са ђаволом.

Сад морамо напустити царство "чињеница" и ући у свет метафизике, где су чињенице напросто неприменљиве. Јер ако је сведочанство Сан Хауса поуздано (а нема разлога да верујемо супротно), онда је преображење Џонсона и његове музике сувише необично да би се могло везати за период евентуалног седења у затвору негде на Југу, као што то неки тврде.