Ружно је лепо

 

Идеали који су припадали малом броју уметника XIX века у савременој, масмедијској поп-култури постали су "својина човечанства". Данас је ружно - лепо, а чудовишно - одомаћено. (Сетимо се Итија, Ванземаљца, и Алфа из америчке ТВ-серије: ове ругобне њушке, којих би се деца некад плашила, данас су омиљене, а далеки су потомци "прекрасне Медузе".) Сексуалност се схвата као област иживљавања подљудских, демонских нагона - у порно-часописима се срећу све врсте изопачености, а у САД се илегално снимају филмови у којима се полно злостављају и убијају деца. Сатана је омиљен међу хеви-металцима, а Бајрона наслеђује Сид Вишиз, фронтмен "Секс Пистолса", који туче и ликвидира своју љубавницу, да би и сам умро, пијан и дрогиран, у суманутој побуни против Свега. Де Садова дела се штампају као уметничка и слове за "велику књижевност".

"Немилосрдна госпа" се умножила у феминисткиње, у секс-машине типа Лујзе Чиконе, у доследне рушитељке брака и породице. "Узвишени бандити" су, између осталих поп и рок-старови, који су "изнад закона"; шта год да раде, омиљени су код својих обожавалаца и нема тог зла које им се, јер су популарни, не може опростити.

Једна од најстрашнијих особина доба у коме живимо је велика популарност филмова хорора, чији је једини циљ да код гледалаца пробуде најсилнију плашњу, страх и ужас. Од романтичарске наклоности сатани, прешло се на његову отворену глорификацију. У хорор-филму зло је приказано као непобедиво и неуништиво: човек је пред њим сићушни црв који мора да му се "или уклони или поклони". Ако се нека "црква" и бори против зла, та борба је узалудна, осим неком од метода самог зла (у једном филму, човека - вампира могуће је убити само Распећем које је у исти мах и нож!)

Идеологија хорора постала је веома популарна управо због тога што савремени човек осећа да се око њега збива нешто УЖАСНО, стравично, и да је он, оставши без Бога, немоћан да се том злу успротиви. Није случајно да млади Срби и Србкиње, кад хоће да кажу да су се негде лепо провели, веле да им је било "хаос" или "страва". Језик изражава дубока унутрашња осећања скривена испод гламурозних спољашњих сјактања са коре стварности.