Спољашњи изглед, телесни састав и својства палих духова

 

Свети Макарије Велики каже да анђели имају лик и изглед као што душа има свој лик и изглед и да тај лик и спољашњи изглед, како анђела тако и душе, јесте лик и изглед спољашњег човека у његовом телу. Исти угодник Божији примећује да су анђели и душе, иако су врло префињени по својој суштини, ипак уза сву своју префињеност, ипак тела.

Како каже свети Игњатије Брјанчанинов: „... они су тела фина, етарска, као што су напротив, наша земаљска тела врло материјална и груба... Анђели, попут душе, имају: удове, главу, очи, уста, груди, руке, ноге, косу - једном речју, потпуни изглед видљивог човека у телу. Лепота врлине и Божија благодат сијају на лицима светих анђела; очајничка злоба чини карактер палих анђела; њихова лица су слична наказним лицима злочинаца међу људима". Демони су унаказили себе уништавањем добра у себи, рађањем и развојем зла у себи. То се одразило и на њиховом спољашњем изгледу. Из тог разлога Писмо их назива зверима, а главног од њих змијом (Отк. 12,9). Не предај зверима душу која се исповеда Теби (Пс. 73,19). „Њихов природни изглед је ужасно страшан и ружан; тако је видео Јов ђавола као наказно чудовиште и приказао га је страшном вербалном сликом" (Јов 39,42).

Свето Писмо каже да демони имају иста чула која има и човек: вид, слух, њух; оно им приписује способност да говоре; палим духовима при-писује недостатке пале људске природе, немост и глувоћу. Сам Господ назвао је једног демона глувим и немим. Душе неми и глуви - рекао му је Господ - Ја ти заповедам (Мк. 9,25) и глуви дух, који није чуо глас светих апостола и није се потчињавао њиховој заповести, чуо је глас Бога и одмах је, страшно се мучећи и ричући, извршио Божију заповест. Приликом другог исцељења човека опседнутог демоном, Еванђеље каже да је тај демон био нем (Лк. 11,14).

Материја од које се састоје духови далеко је префињенија од материје људског тела. Управо из тог разлога су, по мишљењу светог Игњатија Брјанчанинова, „духови у својим дејствима далеко слободнији, у способностима далеко развијенији него људи". У Делима светих апостола се каже да је анђео Господњи узео Филипа и однео га у Азот (Дап. 8,39-40). У књизи пророка Данила читамо о томе како је анђео донео пророка Авакума из далеког места да би овај нахранио пророка Данила који се патио у јами с лавовима (Дан. 14,31-39).

Способност да брзо савладавају простор имају не само анђели, него и демони. Демони имају могућност да преносе с места не место, како грубу земаљску материју, тако и људе. У Еванђељу од Матеја читамо да је ђаво, кушајући Господа Исуса Христа, узео Овога у свети град и ставио га на кров храма, а затим Га је узео на врло високу гору (Мт. 4,1-11). У житију светог Јована, архиепископа Новгородског, каже се о путовању које је овај имао јашући на демону из Новгорода у Јерусалим и натраг. При томе је целокупно путовање обављено у другој половини ноћи, то јест, трајало је 2-3 часа. То сведочи да брзина кретања палих духова, иако је врло велика, није бескрајна.

Попут анђела, они такође имају моћ да врше запањујуће промене у видљивој природи. У књизи о Јову читамо како је под дејством ђавола огањ, који се људским погледима учинио како је бачен с неба, спалио Јовова стада оваца заједно с пастирима. Ту такође сазнајемо о томе како је услед манипулација нечистог духа почео ураган који је срушио кућу у којој су била окупљена Јовова деца, те су ова погинула (Јов 1,9). У књизи Товитовој написано је о демону Асмодеју који је убио седморицу мужева за које је редом била удавана Сара, кћи Рагуилова (Тов. 3,8). Деловање духова на материју посредством нама непознате материје, као и многа друга својства анђела, приказана су у следећој повести Светог Писма. Анђео се јавио будућем израиљском судији Гедеону и када је овај при-премио жртвоприношење, анђео Господњи пружи крај жезла који беше у руци његовој, дотаче се меса и бесквасних хлебова; и изиђе огањ из камена и поједе месо и бесквасне хлебове; и анђео Господњи сакри се од очију његових (Суд. 6,21).

Као што видимо из овог наведеног примера, бестелесни духови, створени од финије материје од човека, првобитно су поседовали моћи које су им дозвољавале да врше снажан утицај на материјални свет; осим тога, они имају неупоредиво већа знања о устројству и законима света; поседују средства која им омогућавају да савлађују законе видљивог света.

 

 

<  ^  >