Начини деловања људи на зле духове
Општење с Христом ослобађа вернике од власти ђавола, али то бива само уз најсавршенију веру; а пошто такво савршенство не достижу сви, власт ђавола у свету и даље траје над несавршенима у мери њихове страсности, као и над онима који не верују у Христа. На тај начин, само је верницима дарована могућност ослобођења од власти ђавола, услед крсних заслуга Спаситељевих. Та могућност се остварује по мери и степену вере и духовно-моралног усавршавања човека. Ето зашто је, иако се Христова победа над кнезом овога света и фактички остварила смрћу и васкрсењем Христовим, Црква Христова, у њеном временском и постепеном развоју у свету, још увек Црква војујућа, и таква ће бити до краја света и Страшног суда.
Захваљујући искупитељским заслугама Исуса Христа ми можемо побеђивати ђавола. Његов утицај на људе је ослабљен, нарочито на оне који се распињу с Христом са својим страстима и похотама. Само средствима греха и страсти демони приањају уз душу и све док је она у греху, бива ослепљена од њих. Свети Григорије Нисијски каже: „Када је наша природа упала у грех, наш пад Бог није оставио Својим Промислом, већ као помоћ у животу свакога даје неког анђела од оних који су примили бестелесну природу, но са супротне стране оскврнитељ природе смишља исто то посредством некаквог лукавог и злотворног демона који би шкодио човековом животу. Човек пак, налазећи се између анђела и демона, сам од себе чини једног надмоћнијим од другог, слободном вољом бирајући учитеља од те двојице. Добри анђео указује помислима блага врлине, а други показује материјална задовољства од којих нема никакве наде у добро".
Како видимо из речи светог Оца, коначни избор добра и зла увек је препуштен самом човеку. У случају прихватања стране анђела светлости, хришћанин уз помоћ благодати лако побеђује палог духа. Свети Оци и учитељи Цркве показују нам следећа средства за борбу против ђавола: веру, реч Божију, призивање имена Христа Спаситеља нашега, страх Божији, смирење, трезвеност, молитву, крсно знамење. Ова средства сваки хришћанин може непосредно да употребљава у борби против демона; постоје још и таква којима се можемо користити кроз свештенослужитеља: то је покајање с причешћем Светим Христовом Тајнама и заклињања која се читају над човеком који пати од нечистих духова. „Када молитељи (хришћани који се моле) храбро подносе искушења, кају се због својих грехова, спокојно трпе увреде, пребивају у молитвама - сведочи преподобни Јован Карнафски - демони се муче, гризу и плачу, али људима то није дато да виде да се не би погордили". Молитва која омогућава изливање благодати Светога Духа на човека и која га повезује с Богом, спаљује демоне и ови, не могући да трпе огањ благодати, с крицима беже од човека који се моли. Ето зашто је приликом сваког искушења потребно устајати на молитву која нам даје помоћ Божију и с којом смо непобедиви.
Исто као што и духови имају утицај на материју, тако и материја има утицај на духове. Тако ће се одбачени духови вечно мучити у огњу пакленом, у огњу вештаственом. У Товитовој књизи налазимо подробну и живу слику утицаја чак и земаљске материје на духове. „Он пак (Товит) идући, сети се речи Рафаилових и узе кадионицу, и положи рибље срце и јетру и поче да кади. Демон, осетивши тај мирис, побеже у горње крајеве Египта, и свеза га анђео" (Тов. 8,2-3). У црквеној пракси познато је одагнавајуће дејство тамјана на зле духове. Такође је забележено благодатно дејство светих моштију, чудотворних икона, па чак и одежди светих, чије присуство зли дуси не подносе. Све је то повезано с благодаћу која излази из њих и која прождире демоне.
Познато је да су свети подвижници још у земаљском животу добили власт над нечистим духовима. Тако у житијима светог Андреја, мученице Јулијане и Антонија Великог читамо како су они чак били изложени и батинама од злих демона. У житију Јована, архиепископа Новгородског, прича се о томе како је овај приморао демона да га одведе у Јерусалим на поклоњење и врати натраг. Житија светих пуна су сведочанстава о победи преображеног човека над нечистим духовима.