Узроци због којих Господ допушта постојање злих духова

 

Ђаво је остао, као што је и био, створење које се налази у потпуној власти Творца Који недокучивим Промислом Својим није уништио њега и његове хорде, него их још увек привремено трпи. Ђаво је са својим слугама постао оруђе Творца против Којег он у свом слепилу смишља да се наоружава и ратује - другим речима, „зло помаже добру рђавим намерама".

За људе је ђаво постао оруђе искушења, којим они постају искушавани и којим се одвајају верни Христу од љубитеља греха. Јер Бог не приморава човека на спасење, него даје свима могућност да се или боре против ђавола, или да ступе с њим у савез. Како сведочи свети Игњатије Брјанчанинов, „заповест коју је Бог дао у рају, а која забрањује кушање с дрвета познања добра и зла, није укинута, она стоји непоколебљиво као заповест Божија. Човек се непрестано испробава њоме све до данас. Поред њега је стално присутан ђаво и саветује му да окуси забрањени плод, насилно га подстиче на то кушање, као неко ко је стекао право на то - право због првобитног нашег покоравања ђаволу. Он не престаје да нас саблажњава помислима греха и света, неизмерно распаљујући у нама страсти. Подиже се у руци палог Херувима то пламено оружје, и дрво живота - добро које је без примесе зла, постаје за нас недоступно по праведном суду Божијем".

Искушења и помисли показују слободу наше самовоље и чистоту срца. Свети Исак Сиријски учи да благодат Божија све уводи у искушења да би се сви постепено обучили мудрости и способности да презиру духове злобе: „благодат дозвољава да се на њега (човека) шаљу искушења која су у складу с мером његових снага, да би човек могао да поднесе њихову моћ".

На другом месту он наставља: „Знај да у је оној мери у којој душа нема довољно снаге за велика искушења, у истој мери она недовољна и за велике дарове... Бог не даје велики дар без великог искушења". О неопходности оваквих искушења у смислу постанка новог човека сведочи и Григорије Богослов, говорећи да је сурови рат неопходан ради тога „да би се ђаво изложио овде ужасној срамоти, борећи се против оних који нису моћнији од њега, а они који се подвизавају у врлинама, да би увек имали славу своју, очишћујући се као злато у пећи".

Резимирајући све што је речено у овом параграфу, навешћемо речи светог Јована Златоуста који је најјасније формулисао узроке због којих Бог дозвољава постојање ђавола и не спречава га да нас искушава:

„Прво, да би познао да си постао далеко јачи од ђавола, у име Христово осењујући се животворним крстом;

друго, да би пребивао у смирењу и да се не би преузносио обиљем дарова, не заборављајући на своју немоћ и на моћ Онога Који ти помаже;

треће, да би се онај лукави дух, који до тада није био сигуран да си одступио од њега, видећи твоје трпљење у искушењима, уверио да си га потпуно напустио и одступио од њега;

четврто, да би кроз то постао тврђи и јачи;

пето, да би имао јасан доказ о добрима која су ти поверена, јер ђаво не би ни почео да те напада да те није видео у највишем степену части".

<  ^  >