Шта каже званична наука о астрологији

 

У речнику Брокхауза и Ефрона читамо: „Астрологија - тобожња наука која је покушавала да предсказује будућност појединих личности и човечанства из посматрања положаја небеских тела (и углавном неуспешно - прим. аут.)... Издваја се природна и јудицијарна астрологија. Природна астрологија се бави утицајем небеских тела на животињски и биљни свет... Јудицијарна астрологија покушава да предскаже према узајамном положају небеских тела судбину како народа, тако и појединих људи... Разноврсни култови клањања небеским телима који су у то време постојали, небеским телима која су се посматрала као личносна моћна бића, вера у унапред предодређену судбину, у фатум који је владао у религиозним струјама оног времена морали суда подржавају јудицијарну астрологију".

Како даље читамо у речнику, „у антици су астрологија, алхемија и магија биле међусобно тесно повезане". У античком свету је маг, жрец и врач обично спајао у својој личности обавезе астролога, гатара и тумача снова. Тако је, како саопштава Херодот, маг Остан, који је пратио Ксеркса у његовим походима на Хеладу, раширио нека знања о астрологији међу Хелене. Ваалов жрец Берозос уживао је такву популарност у Атини да му је био подигнут споменик где је приказан са златним језиком као драгоцени пророк. Потврду о јединству магије и астрологије такође налазимо и у књизи пророка Данила (Дан. 2,27), и у многим другим изворима. На тај начин, можемо унапред извући закључак о тесној спрези астрологије с магијом и другим врстама окултизма, као и о вероватно једном истом извору њиховог порекла. Фактичка потврда биће наведена у тексту који следи.

<  ^  >