Астрологија и Рођење Христово

 

Неке збуњује питање: ако астрологија има демонски карактер и њено коришћење је грех, како су онда мудраци (маги) сазнали за време Рођења Христовог уз помоћ астрологије?

На ово питање постоје два одговора, који нису противречни већ се пре међусобно допуњавају.

Први одговор. Узрок због којег су очекивали ту звезду на Истоку и пратили њену појаву, доводи се у вези с предсказањима из књига Старог Завета. У књизи Бројева читамо: Видим га, али не сад; Гледам га, али не изблиза; изаћи ће звезда из Јакова и устаће жезло из Израиља (Бројеви 24,17).

Код пророка Исаије (Ис. 60,1,3,6) је речено: Устани, светли се, Јерусалиме, јер дође светлост Твоја и слава Господња обасја Те... И народи ће доћи к светлости Твојој и светлости која ће Те обасјати... сви из Саве доћи ће, злато и тамјан донеће, и славу Господњу јављаће.

У Псалму 71 читамо: Цареви Тарсијски и острвски донеће Му данак, цареви арапски и савски донеће дарове.

Пророк Данило (овде треба јасно схватити да се сам пророк Данило никаквом магијом и астрологијом није бавио, већ је поступао онако како га је поучавао Бог и у томе је и била његова предност у односу на маге који на многа питања нису могли да дају одговор) који је у вавилонском ропству био постављен за начелника мудраца (Дан. 2,48), природно да је познавао та предсказања и није их скривао. Осим тога, њему лично припада пророчанство о времену Рођења Богомладенца (Дан. 9,25). Ти подаци који указују на догађаје од изузетне важности (време, место и околности Рођења Христовог) били су забележени и добро чувани од стране оне свештеничке школе на чијем челу је услед насталих околности стајао пророк, и преносили су се с колена на колено од стране мудраца.

Према подацима астронома Кеплера (17 век), које су потврдили савремени астрономски подаци, мудраци су могли да виде поклапање планета Јупитера, Сатурна и Марса с неком још непознатом звездом и она им се заиста указала на Истоку - јер се 29. маја 747. године то догодило 3 и по часа пре изласка сунца. Да су они управо тада кренули на пут, по Алфордовом мишљењу би вероватно кроз нешто више од 5 месеци дошли до Јерусалима (Јездра је путовао 4 месеца из Вавилона у Јерусалим) (Јездр. 7,9), те ако су, према томе, увече кренули из Јерусалима у Витлејем, опет су видели поклапање планета у правцу Витлејема.

Други одговор. Премудрост Божија која је злобу људску претворила у средство за довођење Јосифа у Египат и која је допустила вавилонском цару да се путем незнабожачког врачања и бацања коцке одлучи на рат с Јерусалимом (Јез. 21,21), такође је могла дати астрологији могућност да доведе мудраце Христу. Такође је вероватно да се Бог открио мудрацима са Истока пре него што су угледали звезду, као што је то учинио и после (Мт. 2,12). Јер познато је да Бог хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине (1Тим. 2,4), сви без изузетка, и Он, се труди да спасе свакога само Њему јединоме познатим путевима који су за тог човека најбољи.

Из свега што је речено о мудрацима који су дошли да се поклоне Христу може се закључити да су они време и место Рођење Христовог сазнали не захваљујући магији и астрологији, већ захваљујући томе што им је Сам Господ то открио оним путем који је сматрао да је за њих и њихово спасење најбоље. Тако да нема никакве заслуге астрологије у чињеници доласка мудраца вођених звездом до места Рођења Христовог.

Небо и звезде су таква творевина руку Божијих, која је свима видљива. Зато у одређеним случајевима Господ путем њих даје знаке који наговештавају важне догађаје у будућој судбини човечанства.

Тако, за време крсних мука Спаситељевих, пред самом Његовом смрћу, тама би по свој земљи до часа деветога. И помрча сунце... (Лк. 23,44-45). Људима се објављивало да је људским рукама убијен Онај Који је дошао да спасе људски род, да објави и открије пут спасењу, пут у Царство небеско. Дошло је до привремене победе таме, извршило се дело безакоња и у знак тога земља се покрила тамом. Умро је Исус Христос - Сунце правде, Извор који даје људима вечни живот, помрачило се чулно сунце - извор материјалног живота. Такође читамо у Еванђељу о томе да ће пред крај века, пред Други долазак Христов бити знаци на сунцу, месецу и звездама... и страхоте и знаци велики биће с неба (Лк. 21,25,11), који у споју с другим предсказаним догађајима и појавама неће остављати никакве сумње да се приближило време Другог доласка Христовог и краја постојећег света. На тај начин, за схватање небеских знамења која шаље Господ није потребно знање астрологије или тумачење астролога; нико ко је прихватио срцем Свето Писмо неће посумњати у оно што се догађа.

 

<  ^  >