Три врсте прозорљивости

 

Обратимо се старцу Силуану. У поглављу о прозорљивости и њеним врстама читамо да постоје три врсте прозорљивости: „... прва - услед интуиције која је природна неким људима и која се повећава услед испосничког живљења, друга - под дејством демонским и трећа - по дару благодати".

У коју се врсту прозорљивости може убројати 'видовитост' екстрасенса? Само у прве две, јер трећу врсту, по дару благодати, даје Бог само изабранима после многих десетлећа подвижничког живота у Христу, „а гордоме се уопште не даје".

Размотримо пажљивије прве две врсте прозорљивости: „прва врста", по мишљењу старца Силуана, „за благочастиво настројеног и смиреног човека може бити корисна и на добар начин употребљена, јер доприноси бољем начину чувања заповести Христових у односу на ближњега. Гордом и страсном она ће нашкодити јер умножава поводе за страсти и отвара велике могућности његовог задовољавања".

„Друга врста је изузетно опасна за оне који је прихватају, јер ће пре или касније довести до нездравог поремећаја свих духовних и душевних снага човекових, унаказивши и сам његов лик... уза сву ту прозорљивост, ако му и пође за руком понекад да 'прочита' туђу мисао, ипак дубински унутарњи човек остаје му недоступан. С нешто већом веродостојношћу она се понекад испољава у односу на догађаје који су спољашњег карактера. Онима који је прихватају она даје повод за уживање у таштини... и због разорног, рушилачког својства демонских дејстава уопште, причињава страдања њеним поседницима, што постаје очигледно тек када прође много времена".

<  ^  >