"Ниси се одрекао имена мога..."

 

У посланици Филаделфијцима Господ говори много утешног и похвалног, и нема никаквих покуда; ο Лаодикијцима, пак, напротив, речено је много тога осуђујућег и ничег похвалног (посланица Лаодикијској цркви је једина међу седам посланица у којој нема ниједне одобравајуће речи). Из овога је јасно да под Филаделфијцима треба разумети истинске, нелицемерне хришћане, а под Лаодикијцима - хришћане лажне и неистините. Из Апокалипсе следи да како Филаделфијци, тако и Лаодикијци живе у последња времена пред крај света: "Посланица Лаодикијској цркви је последња од седам; а Филаделфијцима (њима је упућена претпоследња посланица) Господ Исус Христос говори: ја ћу тебе сачувати од часа искушења који ће доћи на васцели свет да искуша оне који живе на земљи. Долазим ускоро... Ове речи потврђују да под Филаделфијом треба подразумевати једну од цркава у последњим годинама пред крај света" - речено је у књизи Почетак и крај нашег земаљског света: покушај разоткривања пророчанстава Апокалипсе (Петроград, 1904).

Поређење карактеристика Филаделфијске и Лаодикијске цркве, које се врши у Апокалипси, са савременим црквеним животом омогућава нам да издвојимо следеће главне црте данашњих Филаделфијаца и Лаодикијаца.

За Филаделфијце су карактеристични:

 

1. немоћ: Мало снаге имаш. Вероватно се овде има у виду и малобројност (упоредити: Лк. 12,32: Не бој се, мало стадо! Јер би воља Оца мојега да вам да Царство). Можда у малој снази треба видети и указивање на то да нашем времену "није дато" делање високих врлина и подвига; јер савремени старци и подвижници побожности кажу да се ми данас спасавамо не толико подвизима (у смислу подвижништва) колико покајањем, трпљењем невоља и истрајавањем у истини. Филаделфијска црква је споља слаба, али у њеној немоћи се остварује победничка сила Господња (2Кор. 12,9).

2.   Чврстина вере, верност Богу у тешким приликама: Одржао си моју реч, и ниси се одрекао имена моіа... Зато што си одржао моју заповест ο трпљењу. И заиста, без обзира на своју слабост и малобројност, данашњи Филаделфијци су сачували чистоту Православља (не павши, на пример, на саблазни модернизма и екуменизма) и нису се одрекли - путем прихватања бројчаног "имена звери", то јест, бројчаног персоналног кода (видети: Отк. 13,17) - имена Христовог, то јест, свог хришћанског имена које им је дато на светом крштењу.

Милост Божија према Филаделфијцима ће се изразити у томе што ће у тешко доба искушења које ће доћи на цео свет, они наћи заштиту и одбрану пружене од Самог Господа (Отк.3,10), то јест, њих ће сачувати и заштити благодат Божија. Задатак пак Филаделфијаца је да држе оно што имају (то јест, да буду будни у очувању својих својстава, да се не одричу борбе за истину, не скрећу са изабраног исповедничког пута) да им неко не би узео венац (Отк.3,11), то јест, да их ђаво не лиши Богом обећане награде.

 

3. Братољубље. Управо се овако преводи грчка реч филаделфиа. Истинске хришћане (који чине "братољубну" Филаделфијску цркву) одликује нелицемерна братска љубав, духовно јединство, ο којем реч Божија учи овако: Душе своје очистивши Духом у послушању истине за братољубље недволично, од чиста срца љубите једни друіе искрено... будите сви једнодушни, сажаљиви, братољубиви, милосрдни, смерни... покажите... у побожности братољубље, а у братољубљу љубав (1Пт.1,22;3,8;2Пт.1,7). Α ο братољубљу не треба да вам се пише, јер сте сами од Боgа научени да се љубите међу собом... У братољубљу будите једни према другима не жни; чашћу чините једни друге већим од себе... Братољубље нека остане (1 Сол. 4,9; Рим. 12,10; Јевр. 13,1).

 

***

 

Основне црте Лаодикијаца јесу:

 

1. Млакост: Ниси ни студен ни врућ.

 

2.   Самозадовољство и посветовњаченост: Јер говориш: богат сам и обогатио сам се, и ништа ми не треба.

3.   Духовна јаловост: Α не знаш да си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и наг. Саветујем ти да купиш од мене злата огњем жеженим, да се обогатиш; и беле хаљине, да се обучеш, те да се не покаже срамота голотињe твоје.

 

4.   Духовно слепило: И масти да помажеш очи своје, да видиш.

 

5.   Либерално-демократска свест. Ако се буквално преведе с грчког реч лаодикијска добиће се - народоправна, то јест, демократска.[1]

Сергеј Нилус је 1909. године пророчки писао: "Зар није јасно изражено сада у целом свету тежња ка успостављању 'народоправства' као последње речи науке државног права, у замену за хришћанске монархије које су тобоже одживеле свој век и не задовољавају принцип грађанске слободе?

Данас-сутра, у дан угодан Богу, одузеће се 'онај који задржава' и светска 'Лаодикија' у свој њеној безбожној необузданости биће предвођена 'зверју из бездана'. Господе, помилуј!" (На обали Божије реке, том 1). И 1917. године: "'Лаодикија' ... Зар то није она демократија којој, као последњој речи државне науке, воде човечанство његове вође, ослобађајући и себе и њега од законите самодржавне царске власти, једине власти која добија помазање од Светога Духа у тајни миропомазања?" (Близу је, на вратима).


 

[1] Символизам назива се примећује и у другим епохама. на пример, реч смирна, од коЈе потиче назив друге цркве (која означава период гоњења и мучеништва), указује на погребење, το јест, на мученичку смрт хришћана.

 

 

 

< ^ >