Степени чистоте целомудрености
Почетак чистоте - уздржање. Степени чистоте према св. Јовану Лествичнику и
св. Јовану Касијану. Највише стање чистоте - непорочност и светост.
"Свака врлина узводи праведника за један степен више", каже св. Григорије Богослоа "Онај ко води чист безбрачни живот, уподобљује се ангелима. Ко се подвизава у уздржавању од телесних страсти, он настоји да се изједначи с девственицима Ко чува супружничку (брачну) верност, он постаје једнак уздржаном. Само се сви подвизавајте у целомудрености, да бисте достигли више степене."[1]
Хришћанин који живи у свету сусреће више препрека за очување целомудрености, него онај који живи у манастиру или у пустињи. Блажени Калист, константинопољски патријарх (11. век) каже да "они који живе у свету могу да уздрже телесне страсти и узбурканости или да се разумно удаље од њих, али је немогуће да се оне у свету искорене и истребе. Једино пустињски (усамљенички, подвижнички) живот може очигледно да их искорени."[2]
Као почетак чистоте, служи уздржавање од телесних страсти. Преподобни Јован Касијан указује на разлику између уздржавања и чистоте. "Једно је", каже он, "бити уздржан, а друго бити чист и, да тако кажемо, доћи у стање непорочности и непропадљивости, што се назива невиношћу. Ову врлину усвајају једино они који су девственици или према уму или према телу (на пример, у Старом Завету пророци Илија, Јеремија и Данило а у Новом св. Јован Претеча и св. Јован Бого-слов). Њима се могу придружити и они који су, искусивши разврат, дугим трудом и бригом достигли слично стање чистоте и непорочности душе и тела... Требало би приметити да је веома тешко а можда и немогуће да се такво стање достигне ако човек живи усред мноштва људи а посебно ако живи у свету..." "Уосталом, не може се сумњати у то да међу хришћанима који се подвизавају у свету постоји много уздржаних: они се боре с грешним подстицајима тела, кротећи их или гушећи страхом од пакла или жудњом за Царством небеским. Подвижници на основу опита установљују да они који припадају уздржанима подносе борбу, над-владавају и побеђују свог противника али да их понекад овај противник и рањава."[3]
Постоји много степена целомудрености, који воде ка ненарушивој чистоти. Ми нисмо у стању да их све сагледамо и набројимо. Преподобни Јован Лествичник указује на три степена чистоте: на почетак, средину и крај (највиши степен) чистоте.[4]
Лествицу усавршавања целомудрености преподобни Јован Касијан дели на шест степена који, уосталом, како он примећује, према својој висини нису далеко један од другога. Они степени, који се налазе између њих, тешко се могу опазити људским осећањима и умом. Због тога је речима тешко описати с каквим успесима свакога дана постепено узраста савршенство саме чистоте. Душевна сила и зрелост чистоте задобијају се неприметно, слично нашим телима која свакога дана неприметно све више расту и, без нашег знања, нарастају до свог савршеног облика.
Према речима преподобног Касијана, савршена и целовита чистота цело-мудрености састоји се у томе да душа, не само у будном стању него чак и у сну, одбаци и ненавиди све што је страствено и грешно и према чему је раније сво-јевољно гајила саосећајност. О таквом стању душе сведочи одсуство нечистих оскрнављења чак и у сну, јер снови обично служе као одраз делатности душе у будном стању.[5]
"За разлику од обичног (почетног) уздржавања од страсних телесних крета-ња и помисли, за потпуну целомудрену чистоту карактеристично је савршено умирење телесних подстицаја и спокојство у односу на њих. Целомудреност, која је потпуно сазрела, свагда чува непомућену и непоколебиву чистоту душе и тела, није ништа друго до светост. То се догађа онда кад тело престане да похотом напада дух, када почне да се саглашава с његовим жељама и врлинама, када се и једно и друго међусобно сједине чврстим миром и када, према речима Псалмопојца, започну да, као браћа, живе заједно (в. Пс. 132; 1). Тада и Бог обитава са њима, јер се каже да је Његово место у миру (в. Пс 75; 3), тј. не у метежу борбе и битке са страстима, него у миру целомудрености и у постојаном спокојству срца. Управо због тога онај, који се због гашења телесних и других страсти удостоји да постане место мира, истовремено постаје и обитавалиште Божије."[6]
Према речима преподобног Јована Лествичника, "похвала блажене чистоте толико је велика и висока да су се неки од Светих Отаца одважили да је назову бестрашћем." [7]
Ово што је речено о степенима чистоте целомудрености односи се превасходно на оне личности које се подвизавају у безбрачном начину живота: на монахе и монахиње који живе у манастирима и на девственике и девственице који живе у свету.[8] Поред тога, то се односи и на хришћанске младиће и девој-ке, који се чувају у чистоти предбрачне целомудрености, али и на оне који у чистоти живе у хришћанском супружништву.
Што се тиче степена чистоте целомудрености схваћене у широком смислу ове речи, односно као свеобухватне врлине, Свети Оци не дају њихов опис: постепено узрастање у врлини скривено је од људског погледа, јер знање о степенима усавршавања није корисно за духовни живот. Наиме, такво знање могло би да повреди чувара врлина, односно смирење.
[1] Свети Григорије Богослов, О целомудрености
[2] Свети Калист Константинопољски, Поглавља о молитви, Добротољубље (руско издање) 5 том. Стр. 427
[3] Преподобни Јован Касијан Римљанин, О уставима општежића, 6:4, Списи, стр. 75
[4] Почетак чистоте је када се душа не предаје страсним помислима ("у неслагању са нечистом помисли"), средина одсуство нечистих маштања у будном стању а такође и у сну. Граница и крајњи степен савршене и свеблажене чистоте састоји се у томе да се има "исти однос према живим бићима као и према неживим стварима, према људима као и према животињама" (в. 15. као и 29. поуку у Лествици).
[5] Преподобни Јован Касијан Римљанин, О уставима општежића, Списи, стр. 78
[6] Преподобни Јован Касијан Римљанин, Преглед духовне битке, Добротољубље, (руско издање) том 2, стр. 44. Епископ Теофан пише да „о светости превасходно сведочи чистота од телесних нагона и осећања“ (Тумачење Посланице Светог Апостола Павла Ефесцима; упореди Тумачење Прве Посланице Солуњанима, 4, 3 и 7).
[7] Преподобни Јован Лествичник, Лествица, 15. поука и Свети Теодор Едески, Делатна поглавља, Добротољубље, (руско издање) том 3. стр. 324
[8] Исцрпније види код: Преподобни Јован Касијан Римљанин, Беседе Египатских подвижника, 12 и преподобни Јован Лествичник, Лествица, поука 15
