Заштита од окултних утицаја
Зли дуси обмањују оне који их слушају
Свети Игнатије Брјанчанинов
Хришћанство сматра да се у окултизму човек суочава са демонским светом. Али екстрасенси и други исцелитељи лече, и неретко видимо и позитивне резултате тог лечења. Осим тога, нарочито у последње време, окултисти често раде под маском „православних": држе код себе иконе, пале кандила и свеће, читају молитве, наговарају болеснике да се крсте, исповедају и причешћују. Како ту обичан и духовно неук човек да се снађе?
Већ смо установили да је екстрасензорика као врста окултизма повезана с демонским светом. Зато и видимо страшне, понекад трагичне последице одушевљења овим стварима. У окултизму кроз тајна, скривена знања човек ступа у везу с демонима. А зашто не са анђелима? Можда анђели ипак помажу екстрасенсима и исцелитељима да лече људе у оним случајевима, када им они заиста помажу?
На ово питање добро одговара св. Игнатије Брјанчанинов: „Свети духови су престали да опште с људима, будући да су они недостојни таквог општења; пали духови који су нас увукли у свој пад, помешали су се с нама, и да би нас што згодније држали у ропству, труде се да нам учине и себе и своје ланце неприметнима. Ако се пак и откривају, откривају се ради тога да би учврстили своју владавину над нама... Општење са светим анђелима нама је несвојствено због нашег отуђења од њих својим падом... Духови који се чулно јављају људима и који пребивају у греховности и паду јесу демони, а никако нису свети анђели. 'Упрљана душа, рекао је Исак Сирин, не улази у чисто царство и не сједињује се са духовима светих'. Даље он пише да 'зли дуси обмањују оне који их слушају'."[1]
Дакле, „зли дуси обмањују оне који их слушају". А. Петухов, члан савета Уфолошког савеза, говорећи о „контакторима" с „ванземаљским разумом" (демонима!), констатује веома значајну чињеницу у том погледу: „анализа контактних информација сведочи да заиста корисних и разумљивих знања на нивоу савремених представа о околном свету нема тако много - највише 5-10%".[2]
А. Н. Вејн у својој књизи „Џуна, Чумак и други" наводи прилично занимљиве чињенице. Једном је имао сусрет и разговор са „врачем Русије" Ј. Тарасовом који му је изјавио да може да лечи и тешка органска обољења нервног система, што је код угледног научника-неуролога изазвало, наравно, скепсу. На једној прес конференцији Ј. Тарасов је обавио сеансу лечења двеју девојчица, сестара, које су патиле од тешког обољења нервног система. Након сеансе њихова мајка је тврдила да је код девојчица наступило знатно побољшање. Међутим, како каже А. М. Вејн, голим оком неуролога са 40-годишњим радним стажем он је видео тежину обољења нервног система и неповратност промена које су се догодиле у мозгу. Али њихова несрећна мајка која се надала у чудо, с негодовањем које није скривала, није хтела да то примети и говорила је о несумњивом побољшању стања ових девојчица.
А. М. Вејн такође пише да је на тој прес конференцији случајно срео свог суседа, младића са последицама тешке трауме кичме и кичмене мождине и парализом ногу. Тарасов је јавно изјавио да сматра својом чашћу да постави овог болесника на ноге. Несрећни болесников отац је годину дана настојао да Ј. Тарасов макар прими младића, али ништа није постигао.
А. М. Вејн наводи други занимљиви пример. Врач Ј. Лонго је наумио да оживи Лењина и добио је велику могућност да изложи ту идеју у многим јавним гласилима. „Невероватно је да он није знао - пише А. М. Вејн - да је из Лењиновог тела извучен велики мозак, унутрашњи органи и да су живот и методи савременог, као и „балзамовања" уопште - неспојиви појмови" (c. 45-47).
Сећам се једног случаја из телевизијских сеанси Кашпировског. Једном је за време такве телевизијске сеансе био приказан дечак који пати од тешког обољења - дечије церебралне парализе и који је наводно био „исцељен" од стране чудесног доктора, након чега је дечак у знак захвалности предао Анатолију Михаиловичу Кашпировском букет цвећа. Али ја сам, као дечији лекар неуропатолог, који при томе добро познаје ту неуролошку патологију, нажалост, угледао дете тешког инвалида са израженим моторним и говорним поремећајима.
Навешћу још један случај из своје праксе. 80-их година је по целом бившем Совјетском Савезу у медицинским круговима, и не само у њима, велику прашину подигао „случај" професора Васиљева и лекарке Шошине који су наводно нашли начин лечења дечије церебралне парализе и неких других, каткад неизлечивих обољења. Нама, лекарима, методика лечења је била добро позната и није било никакве сумње да имамо посла, благо речено, са шарлатанима. Па ипак сам био изненађен, када сам једном на телевизији гледао емисију у којој је скупина родитеља са упорношћу, ипак достојном поштовања, бранила методику лечења Васиљева и тврдила да је он многој деци помогао. Том приликом сам видео једну мајку која је све ватрено убеђивала да је Васиљев помогао њеном детету од којег су дигли руке лекари. Али у исто то време се њено дете које је патило од тешког наследног, апсолутно неизлечивог обољења мозга, налазило на нашем одељењу, и ја сам га надзирао.
Несрећни родитељи често своје жеље претварају у стварност. Што се тиче врачева, магова, чаробњака, они, будући да имају посла с демонском силом, неретко обмањују и себе и друге људе. „Зли дуси обмањују оне који их слушају".
Када већ имамо посла са демонском силом, свакако морамо веровати да ова сила не подноси молитве и крст. Ево шта тим поводом каже Рем Варламов, председник Уфолошког савеза: „Према подацима истраживача, сматра се да је најпоузданија заштита од нежељених блиских контаката и утицаја аномалних зона (и појава) читање православних молитава".[3]
Крајње јасно речено! Навешћемо примере из наше лекарске праксе. Више пута су ми признавали православни хришћани који су из незнања посећивали окултне „исцелитеље", да је читање молитава, чак и у себи, доводило „исцелитеље" до беса.
Један млађи човек се обратио програмеру који врши кодирање-психотерапеуту с молбом да га излечи од пушења кодирањем. За време „сеансе" он је читао Исусову молитву. Психотерапеут је почео да се нервира, да се врпољи, да поново седа, а онда је изјавио овом човеку: „Изађите из собе, сметате ми да радим, не само што не могу вама да помогнем, него ни другим људима".
Жена К., 42 године, обратила се психотерапеуту-програмеру који врши кодирање с молбом да јој помогне да изађе на крај са психичким проблемима. За време сеансе кодирања она је у себи читала Исусову молитву. Психотерапеут је прекинуо сеансу и рекао јој: „Боље вам је да не долазите код нас на лечење. Не можемо вам помоћи, јер у вама делује сувише снажно противдејство. Новац ћемо вам вратити".
Може се навести мноштво оваквих примера. Сећам се у вези с тим случаја из мог световног живота. Као студент, једном сам из радозналости доспео на спиритистичку сеансу. Био сам већ тада верник, знао сам да је спиритизам демонска ствар, али због младости и одсуства духовног искуства решио сам да ипак то видим својим очима. Нисам учествовао у сеанси, већ сам седео по страни као посматрач. У јеку спиритистичке сеансе, када се тањирић вртео из све снаге, кретао и давао информације, у мислима сам прекрстио сто на којем се вршила сеанса. Контакт с духом је моментално прекинут. Нико од оних који су седели за столом није могао да ме види, јер су седели окренути ми леђима, а крст сам направио у мислима!
Дакле, како се штитити од дејства окултних сила? Пре свега: не бавите се ни екстрасензориком, ни врачањем, ни магијом, ни гатањем и одвраћајте од оваквих ствари ваше рођаке, блиске пријатеље и познанике.
Апостол Павле је у посланици Ефесцима рекао: „Истражујте што је угодно Господу. И немојте узимати учешћа у бесплодним делима таме, него их још разоткривајте" (5,10). Због бављења оваквим делима, према речима ап. Павла, „због тога долази гнев Божији на синове противљења. Не будите, дакле, саучесници њихови" (Еф. 5,6-7). Имајте на уму да се у екстрасензорици и другим окултним методикама и учењима човек суочава са светом демона, а контакт са тим светом је погубан за човека не само на плану духовног спасења, него и на плану психичког и физичког здравља.
Ако се бавите окултизмом, покајте се у Цркви, замолите опроштај од оних које сте „лечили", и више се никада не враћајте том погубном послу.
Не прибегавајте помоћи екстрасенса, врачева, шамана, „исцелитеља", гатара, астролога, уфолога итд., иначе ћете навући на себе и своје ближње велике несреће. Уколико сте прибегавали таквој „помоћи" обратите се с покајањем свештенику.
Некрштен човек мора пре свега да прими тајну светог крштења, тј. да постане члан православне Цркве.
Супрузи обавезно морају да се венчају у цркви.
Неопходно је позвати свештеника да освешта ваш дом и стан, да би га Господ благословио или заштитио Својом благодаћу.
Треба се сваки дан обраћати Богу молитвом и молити Га за помоћ. Приликом ђаволских искушења потребно је што чешће причешћивање светим ТајнаЈла Христовим, а пре тога - искрена исповест, при чему се треба кајати не само због греховних поступака и дела, већ и због недостојних помисли и осећања.
У тешким приликама треба што чешће прибегавати читању молитава које штите од злих демонских утицаја, 90-ог псалма, молитве „Да васкрсне Бог" и молитве за изгон демона.
Да би се уклониле последице обраћања екстрасенсима или бављења екстрасензориком и другим врстама окултизма, треба се обраћати у молитвама за помоћ свештеномученику Кипријану и светој мученици Јустинији, заказивати им молебане и читати акатист.
[1] Святитель Игнатий Брянчаннинов. Слово о смерти. М.: Православное изд-во, 1993.
C. 8-9
[2] Аномалия 1994, број 2, стр. 38