Свет виртуелне стварности
Последњих година је развој информационих технологија омогућио стварање техничких и психолошких феномена који су открили човеку нову могућност опажања и доживљаја и на тој основи открили нови свет - свет „виртуалне реалности", или „свет привидне реалности", или „свет ВР- система".
Суштина овог света привидне реалности је у томе што путем разраде специјалних средстава преношења информација и повратне спреге као и израде нове могућности опажања и доживљаја помоћу компјутерских и других техничких система, човек урања у свет који је измислио програмер, свет веома сличан правом, и добија могућност да постане не само гледалац и посматрач тога света, већ и његов активни учесник, не само неко ко се пасивно уживљава, него постаје и творац догађаја тога света.
С тачке гледишта човековог опажања и доживљаја, овај привидни свет је исто толико реалан, а по снази доживљаја чак и чулнији од постојећег света. Човек улази у нови, технолошки створени свет, и његова свест као да се одваја од реалног света и прелази у нови свет. При томе тај свет није само свет маштања, него свет реалних доживљаја и поступака.
Према оцени јапанских научника око 2000 године ће укупна продаја нових технологија повезаних са светом привидних реалности, износити 10 трилиона јена, што ће изазвати праву револуцију, сличну нуклеарној, космичкој, информативној и сексуалној.
Али да ли је тај свет виртуалних реалности нов за човечанство? Не, није.
Човек-сањар који у својим маштањима и сновима измишља реално непостојећи свет, може толико снажно да уђе у тај свет, да он постаје његово сопствено „ја". Постепено се уживљавајући у тај измишљени свет, људи престају да одвајају реални свет од измишљеног, мешају их и истовремено живе у оба света, претварајући се у психички оболеле људе.
Врач, маг, екстрасенс, гатар, тј. окултисти разних боја такође улазе у окултни и нама тајанствени свет - свет виртуалних реалности. Овај окултни свет је за нас који живимо по законима материјалног, тварног света, свет виртуалне реалности, али он је веома опасан за нас. С њим не смемо контактирати по својој вољи, и уопште, за православне хришћане, контакт са овим светом је недопустив. О томе смо већ подробно говорили.
Основни елемент система виртуалне реалности је развијени систем међуактивне стереоскопске визуализације привидног (виртуалног) простора и реалистичких објеката који се крећу у њему.
Овај систем даје
- потпуно утапање човекове свести у компјутерски модел;
- чулну и интуитивну промену опажених ликова и промену мишљења;
- вршење непосредних манипулација са синтетизованим моделом у
виртуалном тродимензионалном простору.
Али због чега је опасан свет виртуалних реалности за човека и да ли је он уопште опасан?
Свакако да је опасан. Ту човека вреба таква огромна и реална опасност, да је за сада можемо само недовољно оцењивати, али никако је не можемо прецењивати.
Ова опасност је и духовна, и психичка, и физичка.
1. Опасност духовна зато што у свету ВР нема места за Бога, али има места за ђавола. У човеку се снажно развија чулност и гаси се духовност. Овде нема места за духовни раст, човек се не бори против својих страсти, већ им се у потпуности предаје и утапа се у њих.
Преп. Нил Синајски је рекао: „У томе се и састоји сав рат душе, да не удаљимо ум од Бога, да се не заустављамо (у невидљивој борби), да се не слажемо са нечистим помислима и да не обраћамо пажњу на оно што приказује у срцу тај сваке осуде достојни древни смртоносац - ђаво".
Али свет виртуалих реалности удаљава човека од Бога и баца га у свет уживања, у измишљени свет, потчињен демонима.
Преп. Макарије Египатски је рекао: „Т)аво има за циљ да сваког човека баци у тешку и неутешну тугу, да га учини далеким од вере, од наде, од љубави Божије".
Али погледајмо шта с те тачке гледишта даје човеку свет виртуалних реалности.
2. Технологија виртуалних реалности створила је „Киберсекс" који омогућава да се замени природно физиолошко општење између мушкарца и жене компјутеризованом онанијом и полним изопаченостима. Киберсекс омогућава тоталну сексуализацију друштва. Помоћу специјалних сексуалних програма могуће је доживети различите сексуалне доживљаје с било ким, на било који начин и било када. Треба само навући секс-опрему и укључити програм, и човек ће доживети све сексуалне доживљаје које му је припремио партнер или програмер.
Киберсекс ће, по мишљењу стручњака, довести до сексуалног отуђења међу људима, смањења броја склопљених бракова и пада наталитета, јер он замењује природне сексуалне односе привидним, тј. довешће до најширег развоја психичке онаније и полних изопачености.
У том случају збиће се оно о чему је говорио својевремено св. преп. Нил Синајски: „Демони, једном овладавши душом, поступају с њом онако гнусно и увредљиво, као што је својствено лукавима који страшно желе нашу срамоту и пропаст. Скинувши с ње све одежде врлине, оденувши је у рите порочних страсти... и напунивши је сваком њима својственом нечистотом, они се непрестано хвале бешчашћем које јој наносе". Овде ћемо прекинути навођење речи великог светитеља.
Вратимо се свету виртуалних реалности и киберсексу. Научнике већ сада забрињава то што у одређеној етапи и приликом веома снажног емоционалног и интелектуалног уживљавања у програм може доћи до преласка човекове свести, тј. његове душе, из реалног света у виртуалну реалност датог програма. Као резултат изласка човекове душе може доћи до одвајања човекових полних структура и до преласка његове свести у полне структуре програма. Тада ће човекова свест, иако остаје очувана, функционисати у реалности програма, а тело ће умрети.
Већ су описани овакви случајеви смрти приликом снажних киберсексуалних доживљаја.
Сада се вратимо речима св. преп. Нила Синајског: „И не знају демони ни за какву ситост у овом гнусном и непотребном поступању с душом, већ као пијанице, што се више напијају, тиме се више распаљују... те тако они нарочито махнитају и још јаче и бешње нападају душу, када јој највише наносе штете, погађајући је и задајући јој ране са свих страна и уливајући у њу свој отров. И неће одступити од ње пре него што је доведу у стање које је једнако њиховом и не виде да се она већ потпуно одвојила од тела".
Ове речи великог светитеља који је живео у 5. веку као да су изречене у наше време.
3. Велика опасност света виртуалних реалности састоји се у томе што се ствара велика саблазан и реална могућност управљања човековом психом - сврсисходним манипулисањем његовом свешћу, тј. утапањем човека у свет виртуелне реалности омогућава се остваривање сугестије и програмирање, као и наметање човеку одређеног понашања, начина живота и мишљења.
4. С моје тачке гледишта, масовно одушевљавање људи компјутерским играма са програмима света ВР довешће до огромног пораста броја психичких обољења, јер се човеку може брзо избрисати граница између виртуалног и реалног света. Циљ технологија виртуалних реалности је стварање лажног света, али када у човековој свести ови лажни светови постану стварни, он просто неће моћи да изађе на крај с њиховом раздвојеношћу, те лако може доћи до раздвајања људске личности или чак до деперсонализације.
У сваком случају морамо имати на уму велику претњу човечанству коју му доносе технологије виртуалних светова, тј. лажних реалности.
Јер отац лажи је ђаво.
Не мање опасан је утицај на подсвест.
Компјутерско психосондирање
Научно-технички прогрес води цивилизовану светску заједницу технократији. Човекова свест је све више и више изложена информационом пресингу помоћу различитих техничких средстава, углавном телевизије и радија. Међутим, појавом компјутера утицај на човека може стећи принципијално нови карактер.
Радови у области општења „мозгова-компјутера" налазе се сада на таквом стадију развоја, када је технички могуће вршити експерименте са улажењем у подсвест. До чега могу довести истраживања у овој области, није тешко погодити. Као очигледан пример могу да послуже различите хипнотичке сеансе и неки други слични психогени утицаји који „укључују" или „блокирају" свесно-вољну сферу и коригују је у складу с циљем сеансе. Помоћу неких једноставних техничких поступака могућно је кодирање или сенчење визуалних (видних) и семантичких слика (двострука Фуријеова трансформација, 25-и Фишеров кадар) које човекова свест не опажа, јер су неприметне. Али (према подацима из радова домаћих научника) могућа је анализа и класификација изазваних потенцијала који се добијају из човековог мозга као одговор на поменуте показане слике или стимулансе које наша свест не опажа. Истина, треба се одмах оградити: издвајање и класификација изазваних потенцијала врши се уз знатан удео приближности, што може битно да утиче на крајњи резултат истраживања.
Ипак, овакви изазвани потенцијали од кодираних слика групишу се у односу на основне психичке механизме индивидуума који сачињавају „језгро" његовог унутрашњег света, његове душе, његовог „ја". На тај начин, компјутерско тестирање човека може показати његову социјалну оријентацију, његове психичке механизме, скривене у дубинама подсвести за које чак и он сам не зна. То је у случају уколико се ради о једнократном истраживању или њиховом невеликом броју. А уколико се човек оптерети већом количином кодираних информација, и то, рецимо, усмереног садржаја? „Савремено стање науке и технике омогућава да се потпуно неприметно за човекову свест уводи у његово памћење било која информација без његовог знања која се усваја као храна и постаје његова сопствена, тј. одређује његове потребе, жеље, укусе, погледе, субјективно осећање, слику света" (И. В. Смирнов, Ј. В. Безносјук). Нешкодљиве варијанте примене овакве врсте утицаја, према подацима штампе, већ се примењују у лечењу алкохолизма, у наставним програмима, терапеутским сеансама... Да ли само у њима?
Лист „Комсомолска правда" (од 6. октобра 1995. године) саопштава да је група московских научника разрадила и већ практикује нови метод компјутерске психотехнологије који омогућава да се тако дубоко продре у скровишта подсвести, да Фројд тако нешто није могао ни да сања. У перспективи је увођење у праксу компјутерске психоанализе, што може постати страшније и моћније оружје од атомске бомбе, зато што је оно у стању да контролише свест, разоткривајући и „сецирајући" душу и мењајући „надев" душе по свом укусу!
Овај метод је и својеврсни детектор лажи помоћу којег се може сазнати да ли је човек способан за криминалне поступке, да ли је склон алкохолизму, наркоманији, самоубиству итд. Овим методом је могуће усмерено деловати на читаве групе људи, што се и чини приликом психолошке рехабилитације војника који су се вратили из авганистанског рата с тешким психичким траумама. Али веома забрињавајуће је то што се помоћу психокорекције може вршити политички и други утицај на људску душу и руководити људима. Научницима који се баве психокорекцијом већ се обраћају политичари са оваквим предлозима. И мада научници не праве компромис са својом савешћу, не постоји ли могућност да и они сами буду обрађени или да тај метод искористе криминалци?
И. В. Смирнов у интервјуу „Комсомолској правди" саопштава: „Улазимо у човекову светињу над светињама - његову душу. Први пут се то не чини помоћу интуиције, психолошког опчињавања, хипнозе, већ помоћу инструмента, сечива. Измислили смо скалпел за душу! То је свакако ужасно и зато морамо бити веома опрезни".
Помоћу спектралне промене говорних сигнала у човеков мозак се може унети таква информација која не допире до свести, али је прихвата подсвест. То је једнако сугестији у дубоком хипнотичком стању, и човек не може да се супротстави таквом утицају. Помоћу оваквог компјутерског психосондирања, према речима И. В. Смирнова, може се извлачити из дубине душе она информација коју је природа чврсто блокирала.
На тај начин, већ сада је могуће техногено улажење у човекову подсвест и преко ње манипулисање свешћу. Коришћење окултне науке у савременој електронској техници званично је за сада предвиђено само у медицини у циљу дијагностике психичких и лечења психосоматских поремећаја.
Али где је јемство да некоме неће пасти на памет да манипулише нашом свешћу у себичне - политичке, економске и криминалне сврхе? Тим пре што се политичка борба код нас заоштрава, појављују се тоталитарно опседнуте „вође", предводници псеудорелигиозних (окултних) секти.
Јасно је да је већ сада неопходна не само духовна заштита од оваквих утицаја (а такву заштиту у потпуности пружа само православно хришћанство), негб и прецизни закони који стављају препреке насилном утицају на човекову личност, његову подсвест и свест.
Важност овог питања сада мора да схвати сваки грађанин наше земље; неопходно је упутити захтев нашим представницима у парламенту да разраде неопходне законе за заштиту човековог духа, а структурама власти да строго поштују те законе.