Предговор за издање из 1914. године
Овом књижицом закључује се низ издања којима је (почев од 31. свеске религиозно-философске библиотеке) циљ да разграниче Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву од католичког раскола и многобројних протестантских секти које су са њом у додиру.
Свеска 37. посвећена је појашњењу необично важног питања - питања о правилном "душевном устројству", које је дотицано и у другим свескама, као на пример у првој, двадесет осмој и тридесетој. За ову свеску карактеристично је то што се у њој, насупрот исправном путу духовног живота, разоткрива понор духовне заблуде у који се лако скреће са пута спасења, што се понекад догађа чак и истакнутим подвижницима, уколико се строго не држе упутстава која су нам за руковођење дали православни Оци.
Објашњено је такође да се оно духовно стање које се у Православљу сматра за одступање према лажи и обмани, у католицизму доживљава као стање благодатне светости.
И док пут духовног живота и његова суштина у Православљу остају непромењени током читаве историје Цркве,[1] док су наши подвижници последњег времена напојени истим Духом као и велики духоносци првих и наредних векова Хришћанства,[2] код "светих" на Западу "ду-ховно делање" се искривљује, појављују се скретања у духовном животу, приметан је други дух... Јасно је да је васељенско духовно предање, које се чува у Православљу, тамо нарушено и да се уместо трезвеног и истински духовног човековог душевног устројства увлачи "телесно мудровање", које потиче од духа лажи и којим је западно "хришћанство" све дубље прожето.
Напослетку, надамо се да ћемо моћи да понудимо и темељитије истраживање овог питања, а дотле, показаћемо (у другом делу овог рада) само кратке одломке из житија неких католичких светих, како бисмо указали на погибељна изопачења духовног разположења која су карактеристична за католицизам. Након пажљивог читања првог дела ове свеске и прилога, читалац ће их лако и сам увидети.
