Однос верујућег народа према догађају
Мада су средства масовног информисања са фарисејском гордошћу трубила о „изабраности" румунског народа и стално рекламирала масовно поклоњење папи, велики део Румуна је схватио истински смисао те посете.
Па ипак, широки пут „хришћанства" без крста, „хришћанства" које се одрекло Христа, показао се као неупоредиво примамљивији за већину. Како другачије објаснити еуфорично доживљавање папске посете у маси народа која формално исповеда православље, дивље узвике „VIVAT PAPA!" („ЖИВЕО ПАПА!") и „UNITATE!" („Ујединење!"), махање ватиканским заставама? Одговорио им је папа Иван Павао II, који је скоро све говорио на румунском, указујући Румунима на потребу да „трпе". Румунска редакција радија „Слободна Европа" скоро читаву посету је директно преносила.
Анкетирано је много православних, мећу којима је било и оних из провинцеије. Ево типичне изјаве, коју је дао учитељ из града Фокшане Јоан Манола: „Без обзира на то што смо православни, верујемо да је то изузетан догаћај, јер је папа први пут ступио на православно тле. Верујем да је то још један важан корак целог хришћанског света, а чињеница да се то збило у Румунији је добар знак за Румуне. У будућности, наша деца he y уџбеницима историје учити да се једна од најважнијих акција хришћанског јединства измећу католика и православних збила у нашој земљи".[1]
* * *
Плуралистичка свест савременог човека већ се навикла на новопагански систем вредности, који му не намеће нарочите моралне обавезе, али од њега, у крајњем случају, тражи само једно - да постане роб оне слободе коју му нуде, да постане потпуно „ослобсфени" поданик империје „новог светског поретка" која се већ раћа. У њој има места и за „православно хришћанство".
Али за хришћанство БЕЗ ХРИСТА.
Њему великодушно допуштају да украшава критеријуме или, тачније, рекламно - ласкаве етикете савременог човечанства: „демократија", „људска права", „толеранција", „европске вредности", „прогрес"...
Хришћанство још увек може да се употребљава као „културни језик" једне цивилизације која се више уопште не интересује за бит тог хришћанства. Савремена „граматика" тог „језика" назива се екуменизам. Њена правила, раније или касније, биће наметана свим хришћанима, који he бити приморавани да је усвоје. Светски савет „цркава" није једина „школа за учење језика". Центара је много - Ватикан, Стамбол, а сада и Букурешт. Ова лекција је била прилично красноречива.
Па ипак, ужасава то што he, no мери усвајања те „граматике", човек све више напуштати истински језик Хришћанства - свето Православље, а све даље ће бити и срж Хришћанства - ВЕЧНО ЖИВА ЛИЧНОСТ БОГОЧОВЕКА ХРИСТА. Без кога су на пропаст осућене не само човекове наде на правду, мир, јединство, љубав, него и само човеково човештво.
(„ПРАВОСЛАВНА РУСИЈА", бр. 16/1999.)
Ca руског:
Владимир Димитријевић