New Page 1

Исус Христос - као оваплоћена превечна Истина Божија, као Логос ("Реч Божија", "Слово Божије") - јесте коначно испуњење и старокинеског Таоа као "пута истине" и старо-грчког Логоса као "речи истине". Христос каже: "Ја сам Пут, Истина и Живот" (Јн. 14, 6). Ако реч "религија" значи - поновно уједињење Бога и човека,[1] онда је Сам Христос - истинска Религија, јер су у Њему Бог и човек поново сједињени у заједницу.

Прве главе Јеванђеља по Јовану откривају нам Христов идентитет као Логоса (Речи, Слова) Божијег:

"У почетку беше Логос, и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог... И Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине" (Јн. 1,1,14).

Атанасије Велики, светитељ који је у IV веку живео у Египту, пише о тајни сједињења Бога и човека у Исусу Христу: Као човек, Он је живео људским животом. Као Логос (Реч, Слово), Он обдржава живот васељене. А као Син, Он је непрестано једно са Оцем. [2]

Христос је дошао у свет да открије пуноту Божије Љубави. Исус Христос је Својим Оваплоћењем пројавио Истину и Љубав на начин који је, потом, омогућио људима да познају апсолутну Истину и Љубав Божију. Христос је таквим пројав-- љивањем Божије Љубави, отворио човеку пут ка вечноме животу. Христос је дошао да човеку открије вечни живот и бесмртност душе, такође, и да - уништивши смрт - покаже људима Сво-је Васкрсење.

Исус Христос је дошао и донео Своје најрадикалније учење љубави, које надилази сву мудрост овога света. Дубина љубави којој је Христос учио и коју је пројављивао потиче од самог Извора живота, љубави и стварања, од Бога Живога. Христос је рекао: "Волите оне који вас мрзе" (Лк. 6, 27), јер љубав побеђује мржњу, љубав надвладава зло, љубав искорењује страх.

Љубав у Христовом учењу заузима прво место, а на другом месту налази се - побуна. Побуна против овога света. Христос је учио да човек треба да се одрекне робовања овом свету, да се одрекне робовања поседовању и исквареној логици овога света. Христос је учио да побуна против палог света започиње као обновљена љубав према Богу и ближњима, а завршава се управо као одрицање од овог света.[3] Када каже - "Нисам дошао да донесем мир него мач“ (Мт. 10,34), Христос мисли управо на ову и овакву побуну, на духовну побуну добра против зла.

Христос нам је показао шта значи одрицање од овог света када је рекао:

"Ако вас мрзи свет, знајте да је мене омрзнуо пре вас. Када бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од све-та него вас ја избрах од света, зато вас мрзи свет"(Јн. 15,18).

Христос нам је показао шта значи одрицање од поседовања[4] када је ушао у јерусалимски храм и истерао из њега све они који су продавали и куповали, и испретурао столове оних ко-ји су мењали новац. Христос им је тада рекао: "Написано је -Дом мој молитве нека се зове, а ви начинисте од њега пећину раз-бојничку" (Мт. 21,12).

Христос је, такође, показао шта значи одрицање од поседовања када је рекао:

„Зато вам кажем: Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у што ћете се обући. Није ли душа претежнија од хране, и тело од одела?... Него иштите најпре Царство Божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати“ (Мт. 6, 25; 33).

Христос је учио одрицању од логике палога света, говорећи:

"Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ако ко изгуби живот свој мене ради наћи ће га. Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју" (Мт. 16, 25-26).

И пошто је открио свету такво, најрадикалније учење, као и да је Он Сам - Истина, Пут и Живот, Христос је био разапет на Крст.

[1] Реч „религија“ прихваћена у свим европским језицима (индоевропског порекла) потиче од латинске именице „religio“, изведене од глагола religere, који управо значи то – „поново повезати, сјединити“ (прим. прев.)

[2] Свети Атанасије Велики, „О Оваплоћењу“

[3] Одрицање од "овог света" у Хришћанству не значи одрицање од живота у стварном свету, бекство у некакав нестварни "духовни" живот који вема везе за "прљавштином" историје и реалног живота у коме живимо. Хришћанско одрицање од света јесте одрицање од палог света као јединог могућег света, од његове палости и лажности, од робовања тој палости, тј. смртности. Хришћански став према свету је у противречности потпувог одрицања од палог света и потпуног прихватања у Христу обновљеног света, "против света, за свет" и такав став увек подразумева борбу против зла и неправде у свету, за спасење света, што је и основни задатак Цркве у историји (прим. прев.).

[4] Одрицање од поседовања не звачи да човек не треба ништа да поседује, јер Бог зна да човек мора да има и одећу и обућу, и храну и пиће, и стан или кућу где да живи... Одрицање од поседовања јесте одрицање од поробљености поседовањем, тј. одрицање од стања у коме човек више ве поседује ствари, већ оне повратно поседују њега, тј. од стања у коме се човек "постварио", постао "ствар међу стварима", роб хране, роб пића, роб одеваља, роб новца, роб богатства, роб каријере, роб славе... преставши да буде духовни домаћин васељене који има сав свет, јер је слободан Богом и у Богу (прим. прев.)