New Page 1

После трогодишње проповеди током које је страдао због тога што је објављивао Истину Божију, Христос је на крају претпрео и смрт ради потпуног испуњења Истине.

Ондашњи "праведници" су гледали да убију Христа због чудеса која је чинио и због силе Његових речи. Они су коначно успели да нађу изговор[1] за то злодело, као и да окрену народ против Христа у тој мери да је постало неизбежно да се њихова мрачна намера и оствари. Христа је пољупцем издао један од Његових ученика и предао Га ондашњим "властима".

У име римскога цезара, цара "читаве васелене", римском провинцијом Палестином управљао је, у то време, Понтије Пилат.

Како вели Јеванђеље, у оне дане уђе Пилат у судницу, па дозва Исуса и рече му: "Народ твој и просвештеници предадоше те мени. Шта си учинио?".

Исус одговара Пилату: "Царство моје није од овога света; кад би било царство моје од овога света, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима; али Царство моје није одавде".

А Христос му одговара: "Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас Мој“ (Јн. 18,33; 35-37).

Тада Пилат пита Исуса: "Шта је истина?", после чега "узима Исуса и шиба Га". А војници плету венац од трња и стављају Исусу на главу, облаче Му пурпурну хаљину, и ругају Му се: "Здраво, царе јудејски!", и ударају Га по образима.

Исус излази из суднице, одевен у пурпурну хаљину, са трновим венцем на глави. Пилат говори окупљенима: "Ево, човека!". Угледавши Христа, првосвештеници и народ почињу да вичу: "Распни Га, распни Га!".

Пилат одговара гомили: "Узмите Га ви па Га распните, јер ја не налазим кривице на Њему". Јевреји одговарају Пилату: "Ми имамо закон и по закону нашем мора да умре, јер начини себе Сином Божијим".

А када Пилат чу шта су му рекли, уплаши се још више, и опет се враћа у судницу, где пита Исуса: "Одакле си ти?". Али, Исус му не даје никаквога одговора.

Пилат виче на Христа: "Зар мени не одговараш? Зар не знаш да имам власт да те распнем и имам власт да те пустим?".

А Исус одговара Пилату: "Не би имао власти никакве надамном кад ти не би било дано одозго" (Јн. 19,11).

Од тог тренутка, Пилат гледа како да ослободи Христа. Али присутни Јевреји урлају из свег гласа: "Ако овога пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе гради царем противи се ћесару".

Чувши ове речи, Пилат изводи Исуса напоље, седа на судијску столицу и говори окупљеним Јеврејима: "Ево, цар ваш!". А они на то поново вичу: "Распни, распни Га!". А Пилат их поново пита: "Зар да цара вашега разапнем?". Првосвештеници одговарају Пилату: "Немамо цара осим (римскога) ћесара". И Пилат тада предаје Христа првосвештеницима да Га разапну. Ови узимају Христа и одводе Га.

Христос, носећи крст, успиње се до места званог Лоба-а, на јеврејском - Голгота. Тамо Христа распињу, и са Њим, још двојицу разбојника, са једне и друге стране, а Њега стављају у средину.

Један од разапетих злочинаца[2] хули на Христа говорећи: "Ако си ти Христос, спаси себе и нас!". А други разбојник[3] кори оног првог и говори: "Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако? Ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим делима као што смо заслужили, а Он никаква зла не учини". А затим се тај исти разбојник окреће ка Христу и говори Му: "Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству Своме". А Христос му одговара:

"Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају" (Лк. 23, 43).

У том тренутку тама покри сву земљу. А Христос, "знајући да се све свршило, да се сасвим испуни Писмо", рече: "Жедан сам!".

Ту испод Крста је стајао суд пун сирћета, и војници напунише сунђер сирћета и и натакнувши на трску, дадоше Му да пије. Окусивши сирће Христос рече: "Свршило се! А потом повика из свега гласа: "Оче, у руке Твоје предајем дух Свој!" (Лк. 23, 46). И рекавши ово, издахну.

Бог је издан пољупцем, шибан и шамаран, пљуван и вређан, обнажен и распет у потпуној тишини.

Крст је врхунац истине. Крст је средиште Христовог учења. Страдањем на Крсту, Христос је човеку отворио пут у живот вечни. Христово распеће открива истину и дубину Божије љубави, јер "познасмо љубав по томе што Он за нас Свој живот положи" (1. Јован. 3:16): "Од ове љубави нема веће, да ко жи-вот свој положи за пријатеље своје" (Јн. 15,13).

За свет који воли уживања, Христова порука је најтежа могућа порука. Учење Крста стоји у крајњој супротности са му дрошћу овога света. Свет нас учи да на сваки начин треба да се трудимо да продужимо и унапредимо свој живот, а Христос нас учи да треба да умремо за овај свет да бисмо живели вечно.

Све у животу Исуса Христа било је и јесте најузвишеније учење икада објављено свету. Крстом Његовим, свету је даровано најузвишеније учење љубави, најсилнији пример смирења и највећи пример страдања за истину. Христос је претрпео не само Крст, пробадање клиновима и копљем, већ је претрпео и да Га одбаце они којима је дошао, и то само зато што им је објавио истину Божије Љубави.

Његови су Га осудили на смрт на Крсту, а Он је спасао човечанство и људима занавек отворио врата вечнога живота.

[1] Оптужили су Христа да хули на Бога због тога што је рекао за Себе да је Син Божији (прим.прев.)

[2] То је био леви разбојник, који је висио разапет са Христове леве стране и који се н и пред лицем смрти није покајао (прим.прев.)

[3] Десни разбојник, који је био разапет са Христове десне стране и који се у том предсмртном часу искрено покајао за своје грехе, видевши Христа како невин страда и препознавши Га као Бога (прим.прев.)