Света Тројица
Мада суштина Божија надилази људски ум, Бог је неке од Својих одлика открио човеку. Свети Јован Дамаскин, мудри православни монах, је - у вези са парадоксом човековог поимања Бога - једном приликом написао:
"Онај ко би да говори или слуша о Богу требало би, ван сваке сумње, да зна да у стварима богословља (науке о Богу) и Оваплоћења Исуса Христа ни у ком случају није све неизразиво, али није ни све потпуно изразиво, нити је, пак, све несазнативо, али ни све доступно сазнању. Оно што може бити сазнато јесте једна ствар, док је оно што може бити изречено са-свим друга ствар, као што је једна ствар говорити, а друга зна-ти. Штавише, много од тога о Богу што није јасно сазнато не може бити на одговарајући начин ни исказано, тако да смо приморани да људским речима изражавамо оно што надилази људски поредак". [1]
Човек само у крајњем смирењу, какво је имао овај свети монах, може да почне да поима Бога. Бог не може бити смештен у епрувету нити вивисециран у лабораторији. Ако неко и поку-ша да појми Бога на тако ограничен начин, неће Бог бити тај који је вивисециран, већ то могу бити и јесу само човекове илузије.
Јован Дамаскин, описујући Бога, почиње од Божије безграничности: "Ми знамо и исповедамо да Бог нема почетка и нема краја, да је вечан и непролазан, нестворен, непроменив, невидив, недокучив, сведобар, свеправедан, Творац свега створеног...".
Дамаскиново објашњење, затим, све више иде у појединости:
"Ми даље знамо и исповедамо да је Бог - Један, то јест, једна Суштина, и да Бога схватамо као Три Личности, јер Бог и јесте у Три Личности: Оца и Сина и Светога Духа".[2]
Ово схватање Бога као Тројице, Три Личности несли-вено сједињене у једној Божанској Суштини без икаквог раздељивања, јесте тачка на којој људски ум и језик ударају о зид своје ограничености.
Христос је открио истину о Светој Тројици заповешћу коју је дао Апостолима после Свога Васкрсења: "Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа"(Мт. 28,19).
Да би на неки начин приближили тајну Свете Тројице нашим земаљским појмовима, и оно што је несхвативо нашем схватању, древнохришћански Свети Оци су се користили поређењима из природе: сликом три светиљке које дају једну неразделиву светлост; сликом сунца као Оца, сунчевих зрака као Сина и сунчеве светлости као Светога Духа; сликом подземног извора реке (Отац), надземног врела реке (Син) и речнога тока (Дух Свети) који чине једну јединствену реку; сликом детелине са три листа која су сједињена у јединствену биљку.
Но, све су то само земаљске представе о небеским стварностима. Мудри Григорије Богослов закључује:
"Испитао сам у свом уму ово питање врло пажљиво, и сагледао га из сваког угла, да бих открио неку (земаљску) сличност са том тајном, али нисам био у стању да откријем било шта на земљи са чим би се могла упоредити Природа Божија. [3]
И премда је Божија Суштина крајње неприступна чак и људској мисли, Бог је, кроз Своје божанске енергије, стварно и делатно присутан у сваком тренутку овог нашег живота. Нема ничега што је створено а да га није створио Бог. Бог је, стога, свеприсутан у Својој творевини. Бог-Отац је непресушни Извор, основ и Отац свега што постоји, Отац милостиви, Који нас воли и брине о нама, о Својој творевини, јер смо ми Његова деца по благодати.
Са нама је Бог-Син, рођен од Оца пре свих векова, ис-тинита Светлост од истините Светлости, жива Сила и Премудрост, сведржитељни Логос (Слово, Реч), савршена и жива слика и икона невидивога Бога, Који је постао видив.
У нама и у свеколикој творевини, по Божијој милости и сили, обитава Дух Свети, Који испуњава све, Који је Животодавац и Животворац, Утешитељ, Извор и Ризница добара. Над нама, са нама и у нама јесу Отац, Син и Свети Дух - Тројица у Јединству, Један Бог. [4]
[1] Свети Јован Дамаскин, Тачно изложење Православне вере, књига прва, стр. 166-167
[2] Исто, стр. 167
[3] Свети Григорије Богослов, Омилија 31, О Духу Светоме, главе 31-33, Ердеманови Никејски и пост-Никејски Оци, друго коло, том 7, стр. 328
[4] о.Михаил Помазански, Православно догматичко богословље, Братство Светог Германа, 1983. стр. 73-102
