Васкрсење
И управо онда када свет мисли да је "Бог мртав" и "да умире под нашим ножем"... Бог васкрсава из мртвих!
Крст увек иде заједно са Васкрсењем. Као што сваки пут води ка своме одредишту, тако је и Крст пут који води ка Васкрсењу као крајњем одредишту човековом.
Пошто је Христос био разапет пред мноштвом народа, Његово тело је скинуто са Крста и положено у гроб. А будући да је Христос отворено рекао да ће трећега дана васкрснути из мр-твих, првосвештеници и фарисеји измолише од Пилата стражу и послаше је да чува гроб где беше положен Христос да ученици Његови не би случајно украли Његово тело и, потом, тврдили да је Он васкрсао.
Трећега дана, рано изјутра, дошле су ученице Христове на гроб да помажу миром Његово тело[1] и тамо затекле римске војнике како, престрављени натприродним догађајем[2] који се збио пред гробом Господњим, леже "као мртви". На њихово запрепашћење и запрепашћење целога света, Христос је васкрсао из мртвих!
Васкрсли Христос се лично јавио најпре Својим ученицама, а потом и Апостолима. Уставши из мртвих у трећи дан, као што је претходно Сам прорекао, Исус је показао да је Он заиста Христос - Оваплоћени Бог. Васкрсли Христос говори: "Даде ми се свака власт и на небу и на земљи" (Мт. 28,18).
Али, ако је Христово тело три дана лежало у тами гроба, где је за то време био Његов дух? Он је био у Аду (паклу). Христос је сакрушио вратнице пакла и као Бог избавио душе које су биле од века заточене у Аду (паклу). Јер небеса су - до Оваплоћења Бога и Његове смрти на Крсту - била затворена за човека.
Христос је Својим Васкрсењем људима открио вечни живот који је у Богу: "Ко Моју реч слуша и верује Ономе Који Ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот" (Јн 5, 24). Као Спаситељ света, Исус Христос исцељује човеков најдубљи животни страх, страх од Смрти. Исус Христос је васкрсао из мртвих не само Духом Својим, већ и Својим, физичким Телом, баш као што ће, такође, васкрснути и наша физичка тела.
Христос се после Свога Васкрсења неколико пута јавио Својим ученицима.
"А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, тамо где се бејаху окупили ученици Његови због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече: "Мир вам!".
Апостоли су били запрепашћени и уплашени, мислећи да адхове очи виде духа. Христос им тада говори:
"Зашто сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша? Видите руке моје и ноге Моје, да сам ја главом; опипајте Ме и видите; јер дух нема тела и костију као што видите да Ја имам".
Пошто је ово рекао, Христос им показа руке и ноге. Затим им рече: "Ово су речи које сам вам говорио још док сам био са вама, да се мора све испунити што је о Мени написано у Закону Мојсијеву и у Пророцима и у Псалмима" (Лк. 24,44).
Тада им Христос отвори ум да могу да разумеју Свето Писмо, и рече им:
"Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих трећега дана, и да се у Његово име проповеда покајање и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима. А ви сте сведоци овоме. И ево, Ја ћу послати обећање Оца Својега на вас; а ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине" (Лк. 24, 46-49).
Тада их Христос изведе напоље до Витаније, и подигавши руке Своје благослови их.
"И док их благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо, а они Му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом" (Лк. 24, 50-52).
[1] Помазивање умрлога као погребна обичај онога времена, вршило се мирисавим уљем или миром, због чега црква ове ученице и верне ревноснице Христове зове „мироносицама“, онима које носе миро (прим.прев.)
[2] У тренутку када су мироносице дошле до гроба Господњег, затрескла се силно земља, јер је анђео Господњи сишао са неба, одвалио камен од врата гробних и сео на њега. И како Јеванђеље каже „лице његово бијаше као муња и одећа његова бела као снег“ (Мт. 28:3). Од тог призора уплашише се римски стражари и „постадоше као мртви“ (прим.прев.)
