Истинољупци Божији: последњи ће постати први!

 

Ако погледамо сваког од Светих, чија нам кратка житија износи ова књига, видећемо да је сваки од њих, на овај или онај начин, био презрен и одбачен од света: св. Антоније Египатски - монах без икаквог светског образовања, св. мученица Евдокија - бивша блудница, св. Мојсије Египатски - бивши друмски разбојник, св. Ксенија Петербуршка -јуродива и одрпана бездомница коју су гађали камењем, свети Пајсије Величковски - прекинуо школовање ради истинитијег трагања за Хри сгом; св. Герман Аљаски - презрен јер је бранио сироте, крштене аља-ске домородце од осионих руских досељеника-"православаца"; старац Михајло - сироче и фабрички радник, старац Гаврило - живео као просјак, насмрт пребијен због тога што је запалио плакат са ликом вође револуције, св. Јован Шангајски - полујуродиви прозорљивац, који се лоптао са децом, ходао бос и коме је, због укочене вшгаце, истицала пљувачка с краја усана; св. новомученик Нестор Руски - проблематичног понашања у младости и одбачен од сопствене породице, о. Серафим Роуз - бивши ничеанац, алкохоличар и зен-будистички боем из Сан Франциска.

Одбацивани од друштва, од мудраца, "угледника" и богаташа овога света (који, задовољни својим земаљским статусом, по правилу, не чују позив Христов!), и од сопствене породице, па чак и од "званичних" црквених власти... - то су били истинољупци Божији, Свети кроз сву хришћанску историју. Како су мудро сачинили овај мали цветник покајништва аутори ове књиге! Јер управо то је оно што је најпотребније "деци апокалипсе" - младима данашњице: да виде да и последњи могу да постану први - покајањем!

Да виде како Бог љуби и васкрсава последње из овога света који се одазивају на Његов позив, јер је и Сам био као последњи у овом свету... Да виде да није Ништавило оно које има последњу реч под сунцем и звездама Божијим: да је последња реч о човеку и историји - Реч Бога Живога, Који заволе човека до крсне смрти Своје! Да виде да увек постоји шанса за тај корак од бездна палости до Лица Божијег и Загрљаја с Богом! Тај један једини и најсудбоноснији корак човеков, који - како су говорили Оци - највећег грешника дели од највећег светитеља: корак покајања као малог васкрсења у Руци Господњој.