Хришћанска храброст у кукавичком свету

 

Оно на шта књига Деца апокалипсе позива младе јесте да своју храброст и своју слободу искористе на истински начин: да своје "бунтовншптво без разлога", претворе у побуну са хришћанским разлогом - да више не страдају у неистини, већ да, покајањем, ступе на пут страдања за Истину Христову, за Христа Богочовека у свету пост-хришћанском.

Постати Хришћанин значи: имати крајње храбрости да се свет погледа из праве перспективе - из оне из које га је видео наглавце распети Апостол Петар; значи: пристати на хришћански подвиг разапетости наглавце у изокренутом свету, јер је то једини начин да се Небо, Царство Божије види као есхатолошки Завичај и Темељ човеков - као истина, мера и циљ човековог живота на овој земљи. 

Улазак у Цркву, као започињање хришћанског живота, јесте корак са судбинским и вечним последицама, јер хришћанска позиција у свету је од почетка била ситуација радикалног сукоба са светом: све што су рани Хришћани мислили, говорили и чинили искључивало се са паганском цивилизацијом у којој су сведочили Христа.

Исто је и данас: хришћански живот захтева крајњу храброст иступања против већине, против обичаја и традиција овога света, против целога света и целога пакла (кога се одричемо на Крштењу!). Први јуриш те страшне хришћанске битке јесте покајање као чин вере и мистичке храбрости да се, у ризику слободе, искорачи из порочног круга пропадања, да се стане насупрот стихији палога света, држећи се за Божију руку, да се закорачи у Празно са вером да Господ прихвата оне који падају.

Аутори књиге кажу: ако хоћете живот који не умире, имајте храбрости за Бога у богоборном свету - јер духовна "храброст је прва врлина, без које су друге врлине немогуће" - имајте петљу, станите на ту одсудну црту, и побуните се, али истинском побуном Христовом. Будите живи, будите друкчији од мноштва живих мртваца који у поворкама пропасти, по монотоном такту греха, лилипутански и кукавички марширају ка Смрти.

Учините тај подвижнички искорак живота - ка Животу Који не умире, ка Христу, јер једино Христос даје вечну слободу и достојансгво, које вам нико одузети не може.

У цивилизацији у којој богоодступништво, нецрквеност, кукавичлук, гордост, лажност, обезличеност, неверност, похота и егоцентризам владају као норма, није храброст бити још богоодступничкији, нецрквенији, кукавичкији. гордији, лажнији, обезличенији, невернији, похотнији и егоцентричнији од других, већ напротив - на саблазан и лудост свима од овога света - трудити се да се, кроз обнову духа неустрашивог, мартирског Хришћанства - буде што богослужбенији, црквенији, храбрији, смиренији, истинитији, вернији, целомудренији и саможртвенији, угледајући се на хришћанске Светитеље, те свете ратнике и бесмртне јунаке битке за личење на Бога и за живот вечни са Богом.