Молитва
Љубав води ка молитви. Свети Григорије Палама, велики светогорски монах овако говори о дубинама умносрдачне молитве:
"У врлши молитве савршава се тајна нашега јединства са Богом. Молитва је веза (људи као) умних бића са Творцем".
Три су степена молитве и они подсећају на три карике једнога ланца. Први степен води ка другом, а овај ка трећем: тим путем се молитвеник креће ка чезнутој савршеној молитви. Но, мало је оних који достигну до савршене молитве. Тачније, мало је чак и оних - који у овим растрзаним временима - достигну и први степен молитве.
Вера претходи молитви. Морамо схватити да је молитва стварни разговор човека са Богом. Када се срце молитвом очисти од греха, Бог се насељава у њему. Бог се настањује у човеку и зато се тело човеково назива храмом Духа Светога. Зато је Христос рекао да се "Царство Божије налази унутра у нама" (Лк. 17,21).
Молитва је почетак остваривања Царства Божијег у онима које чезну за Богом. Истинска молитва захтева веру која није од овога света. Свети Теофан Затворник о та три степена молитве пише следеће:
"Први степен јесте телесна молитва, која се састоји у читању писаних молитава и псалама. У овој фази потребно је стрпљење, труд и зној, јер пажња у молитви лако одлута. А када пажња одлута срце постаје неосетљиво и губи жељу за молитвом. Но, и поред лутања пажње, испуњавај своје моли-твено правило. То је активна молитва.
Други степен је сабрана молитва: ум се сабира у време молитве и моли сабрано, без лутања пажње. Ум се усредсређује на речи писане молитве и изговара их као да су његове сопствене.
Трећи степен јесте умносрдачна молитва: срце се разбуктава сабраношћу ума тако да оно што је, у први мах, била само мисао сада постаје и осећање. Молитва је најпре била у изговарању речи, затим је постала сама врлина а оно што је било искање речима сада се преображава у осећање потпуне неопходности. Онај који је прошао први степен - степен активне молитве, и други степен - степен умне сабраности, и дошао до истинског молитвеног осећања, молиће се без речи, јер Бог је Бог срца.
Окрени се к Богу, спусти сабраност ума у срце и тамо призивај Бога. Када ти се ум чврсто утемељи у срцу, стој пред Богом са трепетом, страхопоштовањем и верношћу. Када бисмо могли да до краја испунимо ово мало правило никада се у нама не би јавила страсна осећања и жеље, нити било каква друга страсна помисао". [1]
У молитви се збира сав смисао људскога постојања. Молитва је почетак и крај живота, молитва је највиши циљ коме човек треба да стреми сваког дана свога живота. Св. Теофан Затворник о молитви каже следеће:
"Основна ствар у животу јесте умом и срцем стајати пред Богом и истрајавати у том стајању пред Богом непрестано, дању и ноћу, све до краја живота".
Молитва је једини пут ка савршенству, али молитва у овом исквареном и несавршеном свету долази искључиво од Бола срца.
[1] Умеће молитве: Православна Антологија, саставио: Харитон Валаамски, оревели на енглески: Е.Кадлубовски и Е.М.Палмер, Фабер и Фабер, Лондон, 1985. стр. 51-52
