Трагање за Истином
Питање истине је ствар живота и смрти. То је питање које лежи у самом темељу људског срца. Философи су се од памтивека расправљали око овог питања више него око било ког другог питања. Питање истине представља срж сваке философије, науке и религије. У одговору на питање истине лежи одговор на питање смисла живота и смрти.
Истина се не може доказати пуким негирањем Нихилизма и његове деструкције. Како опажамо истину? Да ли је истина стварна или, пак, само једна апстрактна идеја? Како сазнајемо истину? Како се открива истина?
Наговештаје о откривењу истине налазимо још у древној Кини где је, око шест векова пре Христа, живео мудрац по имену Лао Це. Он је читав свој живот посветио проучавању људске природе и природнога света. Пошто је читав свој живот провео у контемплативном сагледавању тајне живота, Лао Це је дошао до философије зване Тао. Тао значи - "пут" или "стаза живота".
У својој књизи Тао Те Кинг, Лао Це поетски излаже своја запажања о извесним животним истинама које се откривају у људској природи и природном свету. Ова поетска запажања откривају философију козмоса којим управља невидива сила:
Дотакни крајњу празнину;
И држи се чврсто и мирно.
Све бива заједно.
Гледах ја све како се обрће
И видех где зри
И враћа се, опет, све ка корену своме.
И кажем: у овом је мир.
У повратку корену своме;
Или још боље: У повратку божијој вољи,
Која је - видех то - непроменивост.
Познање исте
просветљењем ја зовем и тврдим
Да не знати њу
Јесте слепота што порађа зло.
Али кад сазнаш
Шта вечност јесте,
Ти достижеш зрелост.
А зрелост је праведност,
А праведност - царственост,
А царственост јесте божанска.
Божанствено јесте Пут
Који је коначан.
А тада, ако и умреш,
Нестати нећеш. [1]
Изричући трунчице истине, Лао Це открива вишу ис-тину, која управља читавом творевином. То је почетак схватања истине као појединачног, невидивог и апсолутног Бога.
Стотинак година после Лао Цеа живео је грчки философ Сократ. У свету у коме су владала паганска веровања, Сократ је учио философији козмоса којим управља јединствена истина, невидива мудрост. У Старој Грчкој овакво схваташе истине је било изражавано речју "логос", која у преводу значи -"реч" или "реч истине".
Потпуно посвећен путу мудрости и врлине, Сократ је живео аскетским животом уздржавања и медитирања о философским питањима. Он је учио своје ученике науку самоодрицања и трагања за једном истином. Сократа је следило мноштво ученика који су опонашали његов начин живота.
Не могавши да поднесе Сократов, радикално другачији начин живота, као и његов велики утицај на омладину, паганско друштво Старе Грчке је почело да прогони Сократа, истинског побуњеника против ондашње лажности, како због његових уверења тако и због његовог начина живота.
Сократ је, коначно, био изведен, пред суд. На суду му је било дато да бира: или да се одрекне своје философије и исповеди безумно веровање у паганске богове, или, пак, да буде осуђен на смрт.
Сократ је изабрао смрт.
