Појачавање симптома

 

А како су погубни за људе хистероидног типа (којих на свету и нема баш тако мало!) разуздана сексуална пропаганда и позиви на ослобођење!

Можда није свима познато да "хистерија" натрчком значи "материца". Кад су сексуални нагони хипертрофирани, посебно је опасно ову сферу откочивати, подгревати. Постоји, истина, мишљење, да што се мање уздржаваш, то боље. Укључујући и уздржавање у интимном животу. Одбацимо лажни стид - и психа ће се тобоже умирити. Али у ствари је све обрнуто.

Хистероидност (тј. конституционална посебност нормалног карактера) може при сличном клаћењу прерасти - и често сад и прераста - у праву хистеријску психозу.

- Никад раније нисам видео тако интензивне облике хистерије какве на сваком кораку сад видим, - признао нам је један психијатар са тридесетогодишњим радним стажем у великој московској болници. - Чак се може видети и хистерични лук, о којем сам раније само читао у литератури (то је кад се у стању хистеричног напада болесница савија као мост - прим. аут.).

Дозволити хистеричној жени (а хистерија је, већином, женска болест, иако се због феминизације мушкараца број хистерика међу представницима јачег пола знатно повећао) да несметано задовољава своје жеље из предела испод појаса - је исто као дозволити човеку, који пати од гојазности, да једе онолико пута и у онаквим количинама, колико му се то прохте. "Ослободивши се", дебељко ће врло брзо отићи на онај свет.

Али ако болестан од гојазности штети својом раскалашношћу само себи, онда душевни болесник, коме друштво дозвољава да се распусти, уништава не само себе, већ и друге. Или, на пример, исте ове хистеричне жене. Раније су се вишкови њихове негативне енергије изливали на околину углавном у облику повика, скандала, увреда, изненадних суза, које су се исто онако тренутно сушиле, као што су се појављивале. Док друштвени морал није био уздрман, повишена пажња хистеричних жена према одређеној страни живота се често окретала на парадоксалну страну, тј. на лицемерје: оне су хватале друге жене у тајним љубавним односима по принципу "што је баби мило, то јој се и снило".

To је такође било непријатно, доводило је до конфликта, чак до трагедија. Али данас, кад се еротика поштује, сексуално забринути грађани и грађанке више не скривају своје праве склоности. И живот многих породица се претворио у пакао. Лако је замислити шта чује данас муж "просвећене" хистероидне жене, како га понижава, како му пребацује за мушку немоћ, како претерано показује своје везе са стране, позивајући се на савете, које је прочитала у часописима и чак чула у лекарским ординацијама. А пошто су хистеричне жене демонстративне, оне са задовољством организују своје концерте пред публиком. Укључујући и концерте пред децом. Страшно је и помислити како се сакати душа детета, које чује непристојне оптужбе на рачун свог оца.

А каква је сад слобода дата сексуално забринутим учитељима у школи! Валеологија, часови "здравља", елементи сексуалног васпитања у књижевности, историји, да се и не говори о биологији, у којој, ако постоји жеља, све може да се окрене "на ту воденицу". Тим пре, што одговарајућу тематику у школском образовању преносе истински "заслужни" људи.

На пример, стари содомит са потпуно неуравнотеженом психом, који позира за новинске фотографије у доњем вешу и кокетно показује да сви виде његове голе ноге, па он је академик Академије образовања и готово главни консултант по питањима сексуалног васпитања ученика. А други психички болесник, који је својевремено хоспитализован са дијагнозом "наметљиве сексуалне фантазије и онанизам у присуству других", сад иступа као највећи сексопатолог на телевизији и култивише заостале Русе, изјављујући, нарочито, да само у таквој чудовишно дивљој земљи, као што је наша, до дана данашњег нема часова сексологије у школама. Срамота за цео цивилизовани свет!

Брзо су се, међутим, реализовале наше хамбуршке фантазије о полуделима, који ће убрзо диктирати нормалним људима своја правила људске заједнице! И кад би се ствар ограничила само на "сексуалне револуционаре"... Колеге-психијатри нису нам једном говорили да многим представницима савремене власти лако може да се постави дијагноза директно са телевизора - толико болест избија из њих. И ови болесници последњих година решавају судбину целе земље. Шта, поново случајност? Али у то чак ни мало дете неће поверовати. Посебно данас, кад нам неуморно објашњавају да се без "откачености" не може избити у врх.

У ком се онда циљу стварају услови за предводништво безумника, а у крајњем резултату и за претварање целог света у психичку болницу без лекара?