Где нас рок музика води?
Извесне групе су непрестано на оштрици ножа. Оне се не сматрају водећим бендовима, али могу указати где рок-музика или неки њени делови иду, због тога? што се многе водеће групе обраћају њима за нове идеје. Осврнућемо се на три нове рок групе које ће нам показати где рок може да води.
То су: "Jane’s addiction", "Gwar" и "Glen Danzing".
Шта можемо oчекивати да видимо у будућности?
Jane’s addiction је један анрхистички бенд чија је какофона музика изобличила хеви-метал у још мучнији и депресивнији звук. На позорници излажу слике сантеријске магије (вудуа) а такође су признали да се "петљају са иглама и тешким дрогама". И њихов рад и концерти (њихов албум бестселер се зове "Nothing Shocking" подсећа на ранију изјаву групе Sex Pistols, "Ми нисмо у музици; ми смо у хаосу."
Специјално музичко издање часописа "Details for Men" (јули 1991.) описује концерт групе " Jane’s addiction" на Medison Square garden. Насред позорнице која је застрта вуду-магијским сликама Медисон Сквер је преплављен масом јадне младежи: "металци", hiphopers, мртвачке главе и рокери смрти, у пролазу међу седиштима се игра уз непрестано сударање, мокре између седишта. Дошли су да виде одметничку харизму...
"Водећи певач Пери Фарел виче: 'Не можете имати друштво док то друштво није потпуно бестидно и тврди да дрога може бити корисна и да је неопходна.
Часопис Spin описује концерте "Gwar-a" данас овим речима: "Шоу "Gwara" уживо је попут KISS у Sensurround. На концерту човек може очекивати да види: Одерозов мозак експлодира, Сексекуција, на публику се баца течност (крв робова, сперма, мозак, бљувотина. итд.)."
На пример, док су на позорници, чланови бенда "Gwar" секли су имитацију људске главе и пуштали млазеве лажне крви по публици. Чланови бенда мажу своја лица крвљу као и читаво тело и чак је пију. Они изводе животињу на позорницу и ваде јој утробу. Њеном се крвљу мажу по читавом телу и црева мотају себи око врата.
Елтон Џон је једном прокоментарисао да треба дозволити све врсте сексуалних слобода и подржавати их, али "ту изузима козе". “Gwar" можда не; они симулирају сексуални чин са козом на сцени.
Часопис "Spin" прогласио је Глена Данцига за једног од највећих рок звезда у будућности. Данциг је обећао да ће шокирати оне који мисле да су све видели и да их ништа не може шокирати.
Према Spin-у (јануар, 1991) Данциг је "оличење и претходне славе рока и обећање будуће славе." Ипак, у песмама какве су "Да ли сам демон", "Мајка" и другим, он велича окултни ритуал и сатанистичко жртвовање, насиље и духовни неред. У једном богохулном споту нека жена је у подножју крста, гледа не горе и види не Исуса већ графички приказ ђавола - руку раширених - како висе на крсту. Непосредан утисак који ова моћна слика оставља је или да је Исус заиста био ђаво (Боже, опрости!) или да је симбол крста сатански.
Апостол Павле као да је писао о року када је рекао: „Али ово знај да ће у посљедње дане настати времена тешка. Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, улници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни, непримирљиви, опадачи, неуздржници, бијесни, недобротољубиви, издајници, нагли, надувани, који више маре за сласти него за Бога. Који имају обличје побожности, а силе су се њене одрекли. И ових се клонии. Јер су од ових они који се завлаче по кућама и робе женице које су натоварене гријесима и воде их различне жеље (2 Тим. 3:1-6).
Многе нове групе залажу се за побуну против устаљених традиционалних вредности и хришћанског морала. Колико бунтовнији могу постати будући рок музичари?
Историјски, бунт је био део рока колико и секс и дрога. Од свог почетка, рок-музика је поспешивала побуну и против родитеља и против друштва.
У једном од првих интервјуа у часопису "Rolling Stone", David Crosby из "Crosby, Stills and nash" прокоментарисао је: "Сматрам да је једина ствар коју треба обавити - украсти им њихову децу... Када то кажем, не мислим на киднаповање. Говорим о промени њиховог вре-двосног система, који их удаљује од њихових родитеља веома ефикасно (од вредносних система њихових родитеља)."
Паул Кантер из "Jefferson Starship" признаје: "Наша музика је смишљена да би продубила јаз међу генерацијама, да отуђи децу од њихових родитеља...".
Мик Џегер из "Ролинг Стоунса" примећује, "Не постоји таква ствар као што је безбедна, породично орјентисана рокенрол песма."
Џон из "Bon Jovi" изјављује: "Желео сам да се буним против свега и свачега и догодило се да сам то могао да чиним свирајући рокенрол у бенду."
John Cougar открива: "Псујем зато што знам да то није друштвено прихватљива ствар. Мрзим да ми се каже 'овако треба да се понашаш ту и ту.' Због тога мрзим школе, владе и цркве."
Nikki Sixx из Motley Crue коментарише:
"Ми никада не крећемо са тим да будемо нечији узор. Али пошто смо то постали, ми покушавамо да нашим обожаваоцима пружимо нешто у шта ће веровати. На другом албуму рекли смо им да „вичу на ђавола". Много људи... мисли да је песма о сатани. То није истина. То је супротстављање ауторитету, било да су то ваши родитељи, ваши наставници или шеф. То је прилично добар савет, сматрам. Али, сигуран сам да сваки родитељ који песму чује, сматраће да је то издаја."
Gene Simmons из групе KISS каже: "Опстанак је тесно повезан са вером у себе. Људи ће вам рећи да нећете успети. Могу сви заједно да се носе... Знате, нису вам потребни људи око вас; ту мислим и на родитеље. Ако вас људи не подржавају, онда су ваши непријатељи. Ослободите се ових пијавица и следите своје снове."
Али овакве изјаве су дијаметрално супротне ономе што Бог каже. Пета заповест учи: "Поштуј оца свога и мајку своју... (Излазак 20:12). Нови Завет учи, "Децо, будите послушни вашим родитељима у Господу, јер је ово право. 'Поштуј оца и мајку' - која је прва заповест са обећањем - 'Да ти добро буде и да живиш дуго на земљи'" (Еф. 6:1-3).
У Светом Писму читамо: "Опомињи их да буду покорни и послушни господарима и заповједницима, и готови на свако добро дело; ни на кога да не хуле, да се не свађају, него да буду мирни, сваку кротост да показују свим људима" (Титу 3:1,2).
Коначно, рок се све више окреће окултном, сугеришући да ће се у будућности све више стумулисати измењена стања свести, контакт са духовима и друге окултна упражњавања кроз музику. О томе читајте даље.
Ствари за размишљање
1. Где рок иде и зашто? Размотрите следећи аргумент: "Музика ће наставити да развија, одражава и мења своју културу. Како иде култура, тако иде музика. Ми смо већ отишли од 'вина, жена и песме' ка дрогама, сексу и рокенролу." Ако је ово истина, где је онда рок упућен у будућности? Џим Морисон је рекао, "Заинтересован сам за све што се тиче револта, нереда, хаоса..." Прочитај Рим. 13:1,2.
2. Социолог Алан Блум коментарише: "Резултати (утицаји рока) није ништа мање него губитак контроле родитеља над својом децом у смислу моралног образовања у време када се тиме нико озбиљно не бави". Да ли сматрате да је ово истина? Зашто? Које су импликације?
3. "Рок је веома велики бизнис, већи него филм, већи него професионални спортови, већи него телевизија и ово доприноси угледу музичког бизниса." Да ли треба новац и богатство да буду одреднице угледа? Треба ли парајлијама да се завиди? (Види Приче Соломонове 11:28; 28:6.20; Мат. 19:23; Лк. 6:24;12;21/2 Кор. 6:10).
4. Да ли сматрате да ће се будуће генерације осврнути са поштовањем на данашњу рок-музику? Зашто?
